U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

S obzirom da odluku nije doneo posle rasprave, drugostepeni sud nije vršio ocenu dokaza zbog čega bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, nije razlog za izjavljivanje revizije prema odredbi člana 407. stav 1. tačka 3 istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, raspoređena na radnom mestu referenta ... . Skupština Grada Prokuplja na sednici održanoj 18.02.2021. godine, donela je odluku o sprovođenju statusne promene izdvajanja uz osnivanje nad JKP „Hammeum“, tako što se iz ovog preduzeća izdvaja Javno preduzeće za obavljanje delatnosti snabdevanja vodom za piće, upravljanje grobljima i sahranjivanje, pogrebna delatnost, kao i delatnost prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda. Odlukom o statusnoj promeni koja je doneta na sednici Skupštine grada održanoj 13.06.2022. godine, data je saglasnost na podelu JKP „Hammeum“ (društvo prenosilac) kojom se izdvaja i osniva novo Javno preduzeće za obavljanje komunalnih delatnosti JKP „Gradski vodovod“ Prokuplje (društvo sticalac), pri čemu društvo prenosilac po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji pod istim nazivom. Na sednici održanoj istog dana, Skupština Grada Prokuplja donela je odluku o osnivanju JKP „Hammeum“, kojom je konstatovano da ovo preduzeće nakon sprovedene statusne promene izdvajanja uz osnivanje nad JKP „Hammeum“, nastavlja sa radom u skladu sa odredbama navedene Odluke.

Planom podele statusne promene izdvajanja uz osnivanje, koji je usvojen od strane nadzornog odbora JKP „Hammeum“ 12.08.2022. godine, regulisane su statusne promene izdvajanja uz osnivanje javnog komunalnog preduzeća u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Članom 6. je regulisan položaj zaposlenih i predviđeno da su zaposleni kod društva prenosioca, koji će biti preuzeti od društva sticaoca, utvrđeni spiskom zaposlenih u društvu prenosiocu koji nastavljaju radni odnos u društvu sticaocu. Spisak zaposlenih koji je sastavni deo Plana podele, sastavio je direktor društva prenosioca, kao lice koje je ovlašćeno da odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih. Zaposleni u društvu prenosiocu će u skladu sa Planom podele ostati u radnom odnosu u društvu prenosiocu i nakon sprovedene statusne promene izdvajanje uz osnivanje.

Odluka o pokretanju postupka likvidacije JKP „Hammeum“, doneta je od strane Skupštine Grada Prokuplja na sednici održanoj 28.09.2022. godine. Članom 6. navedene Odluke predviđeno je da danom registracije Odluke zaposlenima u javnom preduzeću prestaje radni odnos kao i radno angažovanje u javnom preduzeću. Utvrđeno je pravo zaposlenih na otpremninu i određeno da likvidicioni upravnik može da zadrži na radu neophodan broj zaposlenih za obavljanje poslova u postupku likvidacije javnog preduzeća.

Tužilji je rešenje o prestanku radnog odnosa zbog pokretanja postupka likvidacije tuženog, a kojim je utvrđeno da joj radni odnos prestaje zaključno sa 18.10.2022. godine, uručeno dana 25.10.2022. godine.

Polazeći od činjenice da je tužiljin poslodavac ovde tuženi JKP „Hammeum“, pokretanjem postupka likvidacije prestao da obavlja registrovanu delatnost, tužilji je radni odnos zakonito prestao saglasno odredbi člana 176. tačka 5. Zakona o radu, zbog čega je njen zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa odbijen primenom navedene odredbe, kao i odredbi članova 1. stav 1, 26. i 27. Zakona o javnim službama, te odredbi članova 524-548. Zakona o privrednim društvima.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi pravilno su primenili materijalno pravo prilikom ocene zakonitosti rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa tužilji.

Radni odnos je dvostrano pravni odnos koji se zasniva radi obavljanja poslova iz delatnosti poslodavca. Zbog toga, prestanak rada poslodavca ima za posledicu automatski prestanak radnog odnosa zaposlenog. U tom smislu, odredba člana 176. tačka 5. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-Odluka US,113/2017 i 95/2018-autentično tumačenje) propisuje da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. Zakonom o privrednim društvima („Sl. Glasnik RS“, br. 36/2011...109/2021), uređeno je pitanje likvidacije privrednog društva čiji je cilj gašenje društva (odredbe članova 524-548). Registracija odluke o likvidaciji i objavljivanje oglasa o pokretanju likvidacije prema odredbi člana 526. istog Zakona, predstavlja momenat otpočinjanja likvidacije društva koja znači prestanak obavljanja registrovane delatnosti i prestanak rada poslodavca u smislu odredbe člana 176. tačka 5. Zakona o radu.

S obzirom da je u postupku utvrđeno da je nad tuženim pokrenut postupak likvidacije, radni odnos zaposlenima kod tuženog prestao je po sili zakona, odnosno nezavisno od volje zaposlenog, kao i od volje samog poslodavca.

Tužilja je nakon sprovedenog postupka statusne promene izdvajanje uz osnivanje, ostala u radnom odnosu u društvu prenosiocu, jer spiskom zaposlenih kao sastavnog dela Plana podele nije raspoređena na rad u društvu sticaocu. Iako je o pravima, obavezama i odgovornostima tužilje iz radnog odnosa odlučeno na ovaj način, bez donošenja rešenja saglasno odredbi člana 193. Zakona o radu, tužilja, ukoliko je smatrala da su joj Planom podele i ostankom na radu kod društva prenosioca, povređena njena prava iz radnog odnosa, zaštitu je mogla ostvarivati pred nadležnim sudom prema odredbi člana 195. istog Zakona, što nije učinila. Pri tome, suprotno navodima revizije, tokom postupka ona nije istakla tvrdnju da je Plan podele donet od strane nadzornog odbora koji nije bio formiran u skladu sa zakonom. Pravo stranke da ističe činjenice ograničeno je na momenat zaključenja glavne rasprave ( saglasno odredbi člana 314. stav 1. ZPP), dok po izuzetku propisanom odredbom člana 372. stav 1. ZPP, stranke to mogu učiniti i u žalbi, ali u reviziji ni po izuzetku, pa navodi revizije vezani za utvrđeno činjenično stanje nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403 stav 2 istog zakona.

U ovom postupku rešava se o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji, zbog prestanka rada njenog poslodavca. Uslov za prestanak radnog odnosa u ovom slučaju, jeste prestanak rada poslodavca. Činjenice koje je tužilja tokom postupka isticala kao bitne i koje po njenom mišljenju ukazuju na zloupotrebu prava na sprovođenje statusne promene i prava na dobrovoljnu likvidaciju javnog preduzeća od strane osnivača, na pitanje zakonitosti prestanka radnog odnosa tužilje, ne mogu biti od značaja s obzirom da je odluka o likvidaciji tuženog proizvela dejstvo registracijom i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije. Tužilji radni odnos nije prestao otkazom ugovora o radu, da bi se u ovom postupku ispitivalo da li postoje valjani razlozi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, jer joj je radni odnos prestao nezavisno i od volje poslodavca a ne samo nezavisno od njene volje. Zbog toga, posledica eventualnih zloupotreba od strane osnivača u sprovođenju statusne promene nad JKP i nezakonitosti akata koji su prethodili odluci o likvidaciji, mogla bi biti u nekom pravu tužilje prema osnivaču uz ispunjenje svih pretpostavki za to, ali ne i u poništaju rešenja o prestanku radnog odnosa jer prestanak radnog odnosa nije bez pravnog osnova. Osnov, a to je prestanak rada poslodavca zbog likvidacije, postoji.

Neosnovano se revizijom ukazuje na nezakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji jer tuženi nije doneo Program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa odredbom člana 153 Zakona o radu, pošto radni odnos tužilji nije prestao zbog prestanka potrebe za radom zaposlenih usled teholoških, ekonomskih ili organizacionih promena, već zbog prestanka rada poslodavca. Ni činjenica da su i pored odluke o likvidaciji, neki zaposleni i dalje ostali na radu kod tuženog ne ukazuje na nepostojanje pravnog osnova za prestanak ugovora o radu tužilji, jer je likvidacioni upravnik kao zastupnik društva bio ovlašćen da zadrži na radu potreban broj zaposlenih ali samo u cilju preduzimanja poslova potrebnih za sprovođenje likvidacije društva a ne poslova iz delatnosti društva koje je društvo do likvidacije obavljalo.

Iako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti koje se dostavlja zaposlenom u pisanom obliku, treba da sadrži pored obrazloženja i pouku o pravnom leku prema odredbi člana 193. stav 1. Zakona o radu, rešenje zbog izostanka pouke nije nezakonito iz formalnih razloga, u situaciji kada zaposleni koristi pravno sredstvo, kao što je tužilja to učinila, pa svi revizijski navodi o nedostatku rešenja u formalnom smislu iz ovih razloga, nisu osnovani.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković