.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 622/2025
15.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, čiji je punomoćnik Jelena Bosanac, advokat iz ..., protiv tuženog „APTIV MOBILITY SERVICES“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Dejan Ukopina, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3636/24 od 08.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 15.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3636/24 od 08.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 766/2023 od 23.04.2024. godine, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 112.537,60 dinara, zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 104.898,89 dinara počev od 28.02.2024. godine pa do isplate, iznos od 541.935,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 52.419,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom dva, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa od 2.000,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3636/24 od 08.05.2025. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Novom Sadu P 766/2023 od 23.04.2024. godine i odlučeno da se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženom, kojim je tražio da se obaveže tuženi na isplatu iznosa od 112.537,60 dinara, zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 104.898,89 dinara počev od 28.02.2024. godine pa do isplate, iznos od 541.935,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 152.419,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate. Stavom dva, obavezan je tužilac da tuženom plati troškove parničnog postupka u iznosu od 123.189,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. Zakona o parničnom postupku, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena odluka.
Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete zbog isplate novčane naknade od strane tužioca njegovom osiguraniku za telesno oštećenje i buduća davanja, zaposlenoj kod tuženog zbog povrede na radu. Drugostepeni sud nalazi da tužilac u ovom postupku nije dokazao uzročno- posledičnu vezu između štetne radnje i štete nastale isplatom novčane naknade osiguraniku tužioca, zaposlenoj kod tuženog. Naime, tužilac nije dokazao u ovom postupku da je propustom tuženog da obezbedi bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, došlo do povređivanja zaposlene. Na strani tuženog, nema propusta usled kojih je došlo do štetnog događaja, jer je tuženi postupao u skladu sa Pravilnikom kojim su regulisane preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Navodima revizije se ne ukazuje na sporna pitanja od opšteg interesa i na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, već ukazuje na činjenična pitanja konkretnog slučaja i analizu zaključaka drugostepenog suda o značaju utvrđenih činjenica, što samo po sebi nije osnov za posebnu reviziju predviđen zakonom. Pozivanjem tužioca na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 10. Zakona o parničnom postupku s obzirom na presude Osnovnog suda u Novom Sadu i Apelacionog suda u Novom Sadu je neosnovano, s obzirom da tužilac nije bio stranka u tim postupcima.
Zbog gore navedenog, a na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredba člana 485. ZPP propisuje da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je podneo tužbu protiv dana 08.08.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 656.472,88 dinara.
U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke je ispod zakonom propisanog cenzusa za dozvoljenost revizije. Zato izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
