Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac maloletnog sada punoletnog BB, advokat Tanja Ristić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 1. i 2. tačka 7) ZKP i člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 2. stav 2. i člana 11. i 10. stav 3. važeće Advokatske Tarife, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ukine drugostepeno rešenje i vrati predmet na ponovnu odluku ili preinači pobijano drugostepeno rešenje tako što će dosuditi troškove postupka do traženog iznosa od 7.996.500,00 dinara, uvećanog za troškove na ime sastava žalbe od 250.000,00 dinara.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP jer, prilikom donošenja odluke o troškovima postupka nije primenjena Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata „Sl.glasnik RS“ br.43/2023 od 26.05.2023. godine, a koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine, već je na radnje odbrane i zastupanja, sud pogrešno primenio Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“ 129/2007, 23/2010 i 15/2012) i Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl.glasnik RS“ 121/2012, 99/2020 i 37/21), uzimajući kao relevantno za donošenjenje odluke o visini troškova, vreme preduzimanja radnji.

Iz spisa predmeta proizlazi da su presudom Višeg suda u Beogradu K 664/17 od 19.04.2023. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1086/23 od 25.10.2024. godine, stavom prvim, okr.AA, okr. GG i okr. mal. sada punoletni BB, na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP, oslobođeni optužbe da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 4. u vezi člana 33. KZ, stavom drugim, okr.AA, okr. GG i okr. mal. sada punoletni BB, na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP, oslobođeni optužbe da su izvršili krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. KZ, dok je stavom trećim prema okr. GG odbijena optužba da je izvršila krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, dok je na osnovu člana 87. KZ prema okr. GG izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude i određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Branilac okr. maloletnog sada punoletnog BB, advokata Sanja Ristić podnela je dana 21.02.2025. godine zahtev za isplatu troškova krivičnog postupka, uz specijalno punomoćje kojim je okr.maloletni, sada punoletni BB ovlastio advokatu Sanju Ristić i svoju majku VV, da u njegovo ime i za njegov račun prime troškove krivičnog postupka, tako što će 30% od ukupnog iznosa potraživanja biti uplaćeno na račun branioca adv. Sanje Ristić, dok će preostalih 70% iznosa potraživanja biti uplaćeno na račun njegove majke VV, u ukupnom iznosu od 7.996.500,00 dinara.

Viši sud u Beogradu je prilikom donošenja prvostepene odluke o troškovima postupka, okr.maloletnom sada punoletnom BB delimično priznao troškove nastale u toku krivičnog postupka (taksativno navedeni u obrazloženju rešenja), s tim što je, imajući u vidu da je tokom trajanja krivičnog postupka došlo do promene Advokatske tarife, našao da za procesne radnje, za koje su okrivljenom priznati troškovi, a koje su preduzete pre 24.12.2012. godine, primenio je Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata „Sl.list SRJ br. 54/98, 75/99, 8/2001, 11/2002, Sl.list SCG, br.32/2003, 58/2004, 5/2006, Sl.RS, br.129/2007, 53/2010, 15/2012“, a za procesne radnje preduzete od 24.12.2012. godine do 03.06.2023. godine, sud je primenio Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata „Sl.list RS 121/2012, 99/2020 i 37/2021), pozivajući se na odredbe člana 7. i 10. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, odnosno navodeći da treba primeniti Tarifu koja je važila u vreme kada je advokat preduzimao procesne radnje, te mu je okrivljeni ili „unapred ili nakon preduzete radnje“, odnosno u svakom slučaju pre 03.06.2023. godine imao izvršiti uplatu, te obrazlažući ovakvo postupanje opasnošću od neosnovanog obogaćenja okrivljenog. Takav stav, zauzeo je i drugostepeni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Postupajući na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, Viši sud u Beogradu je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata stupila je na snagu 03.06.2023. godine, a odredbom člana 11. Tarife propisano je da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

To dalje znači da odluka o troškovima krivičnog postupka, u smislu člana 11. važeće Advokatske tarife, podrazumeva odluku kojom se odlučuje o obavezi plaćanja troškova krivičnog postupka, a ne odluku kojom se posebnim rešenjem odlučuje samo o visini tih troškova.

Krivično odeljenje Vrhovnog suda je donelo zaključak od 26.12.2023. godine u pogledu tumačenja primene člana 11. važeće Advokatske tarife i u tački 2. ovog zaključka je navedeno da bi načelo pravne sigurnosti proisteklo iz ustaljene sudske prakse opravdavalo da se prilikom donošenja odluke o troškovima postupka nakon 03.06.2023. godine važeća Advokatska tarifa primenjuje u pogledu obračuna visine nagrade za rad advokata na osnovu izmenjene vrednosti jednog poena, bez obzira na to da li su radnje zastupanja i odbrane od strane advokata preduzete pre ili nakon tog datuma (ukoliko ranije nije doneta odluka o troškovima krivičnog postupka), dok je u tački 3. istog zaključka navedeno da se Advokatska tarifa zbog zabrane povratnog dejstva ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja obavljene pre njenog stupanja na snagu, koje nisu bile tarifirane po „ranijoj Advokatskoj tarifi“ ili nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu, kao i na drugačiji obračun naknade troškove nastalih u vreme važenja „ranije Advokatske tarife“, niti na ranije utvrđene osnovice za obračun nagrade za pojedine postupke.

Kako je krivični postupak protiv okrivljenog malol.sada punoletnog BB pravnosnažno okončan dana 25.10.2024. godine donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1086/23, te imajući u vidu citiranu tačku 2. usvojenog zaključka, po oceni Vrhovnog suda, pogrešan je zaključak nižestepenih sudova iznet u pobijanim rešenjima, odnosno tumačenje odredbe člana 11. važeće Advokatske tarife - da okrivljenom na ime angažovanja branioca za procesne radnje, preduzete u vreme važenja ranije Advokatske tarife, a za koje su mu priznati troškovi, istom pripadaju troškovi krivičnog postupka po toj Advokatskoj tarifi. Ovo stoga što se ne radi o procesnim radnjama koje nisu bile tarifirane po ranijoj Advokatskoj tarifi ili o radnjama za koje je važećom Tarifom predviđen drugačiji način obračuna naknade troškova. Shodno tome, Vrhovni sud nalazi da je u konkretnom slučaju za radnje za koje je okrivljenom priznao troškove krivičnog postupka, sud bio dužan da primeni važeću Advokatsku tarifu, saglasno članu 11. iste, a prilikom odlučivanja nije bio ovlašćen da, pozivajući se na odredbu člana 10. Advokatske tarife, ulazi u odnos između branioca i okrivljenog u pogledu trenutka plaćanja pojedine procesne radnje, s obzirom da taj momenat nije relevantan za primenu niti tumačenje člana 11. Advokatske tarife.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvojio kao osnovan i, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, pobijana rešenja ukinuo i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, kako bi se u smislu razloga iznetih u ovoj presudi otklonila učinjena povreda zakona i donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković