U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca AA i BB oboje iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Dragana Marković, advokat u ..., protiv tužene VV iz ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Svetlana Tesla, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 878/2024 od 02.04.2024. godine, u sednici veća održanoj 25.09.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija se ODBACUJE, kao nedozvoljena, u delu kojim se pobija presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 878/2024 od 02.04.2024. godine u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu 51P 5727/2018 od 16.09.2021. godine.

Revizija se USVAJA, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 878/2024 od 02.04.2024. godine u drugom i u četvrtom stavu izreke, u delu kojim je preinačena presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 878/2024 od 02.04.2024. godine tako što je usvojen tužbeni zahtev prema tuženoj VV za činidbu i odlučeno o troškovima drugostepenog postupka, i u tom delu se predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Leskovcu je doneo presudu 51P 5727/18 dana 16.09.2021. godine kojim je u stavu I izreke odbio tužbeni zahtev tužilaca prema tuženima VV iz ... i GG iz ..., kojim su tražili da se utvrdi prema tuženima da predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnosti OPU 101-2016 od 27.01.2016. godine nije vanknjižna porodična stambena zgrada, spratnosti Pr + 1 + Pk, površine u osnovi oko 70 m2, na kp br 4010 KO ..., čija je izgradnja započeta 1968. godine i da se naloži tuženoj VV da predmetnu stambenu zgradu isprazni od ljudi i stvari, te preda u posed tužiocima, kao neosnovan; u II stavu izreke konstatovao da usvaja tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom GG iz ..., te utvrdio da su tužioci na osnovu ulaganja novčanih sredstava u izgradnji stekli pravo svojine i to na po 1/4 idealnih delova vanknjižne stambene zgrade spratnosti Pr + 1 + Pk, površine u osnovi oko 70 m2, postojeće na kp br 4010 u KO ..., a što je tuženi dužan da prizna i to u udelu od po 1/2 delova vanknjižnog objekta – garaže u osnovi 150 m2, postojećeg na kp br 4019 u KO ..., te naložio tuženom da vanknjižni objekat – garažu preda u posed tužiocima i omogući tužiocima da pravo svojine upišu u javnim knjigama za evidenciju nepokretnosti pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao neosnovan; u III izreke usvojio tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom GG iz ... i utvrdio da je vlasništvo pokojne DD, bivše supruge tuženog, na osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim udeo od 1/4 idealnih delova od porodične stambene zgrade spratnosti Pr + 1 + Pk, površine u osnovi od oko 70 m2, postojeće na kp br 4010 u KO ... i 1/2 idealnih delova na kp br 229 u KO ..., kp br 4909 u KO ..., kp br 6493 u KO ... i kp br 6624 u KO ..., upisane u LN br 354 za KO ..., kao osnovan i u stavu IV izreke, rešio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 878/2024 od 02.04.2024. godine, u prvom stavu izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene VV i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu 51P 5727/2018 od 16.09.2021. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke; u drugom stavu izreke preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, u delu zahteva za činidbu, tako što je naložio tuženoj VV da predmetnu vanknjižnu stambenu zgradu spratnosti Pr + 1 + Pk, površine u osnovi oko 70 m2, na kp br 4010 KO ... isprazni od ljudi i stvari i preda u posed tužiocima, u trećem stavu i zreke ukinuo prvostepenu presudu u preostalom delu stava prvog izreke, u delu zahteva za utvrđenje, i odbacio tužbu tužilaca prema tuženoj VV, kojom su tražili da se utvrdi prema tuženoj da predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnosti UP 101-2016 od 27.01.2016. godine, nije vanknjižna porodična stambena zgrada spratnosti Pr + 1 + Pk, površine u osnovi oko 70 m2 na kp br 4010 KO ..., čija je izgradnja započeta 1968. godine, kao nedozvoljenu i u stavu četvrtom odbio zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, pozivom na odredbe člana 403. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku i na odredbe člana 404. istog zakona, zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U prvom stavu izreke pobijane presude odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke u delu u kojem je odlučeno o tužbenom zahtevu prema tuženom GG, u odnosu na koga je rešenjem prvostepenog suda od 17.01.2022. godine prekinut postupak usled smrti tog tuženog koji je preminuo ...2021. godine. Rešenjem od 15.09.2023. godine, nastavljen je postupak po tužbi tužioca protiv tužene VV, sa razloga što je za jedinog zakonskog naslednika sada pokojnog GG oglašena tužilja AA. Prema takvom stanju stvari, tužena VV nije pravni sledbenik iza pokojnog tuženog GG, i nije u odnosu na nju nastavljen postupak po tužbi tužilaca sa tužbenim zahtevom u odnosu na sada pokojnog GG. Stoga, tužena VV nije legitimisana za podnošenje revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu kojom je potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu za tužbeni zahtev prema tuženom GG, u stavu dva i tri i odlučeno o troškovima parničnog postupka u odnosu na tog tuženog u stavu četiri izreke prvostepene presude. Stoga je revizija tužene kojom pobija drugostepenu presudu u stavu jedan, u kojem je potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu 51P 5727/2018 od 16.09.2021. godine, u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke, u delu koji se odnosi na sada pokojnog tuženog GG, odbačena kao nedozvoljena.o tome je Vrhovni sud rešio po odredbi člana 413. u vezi člana 410. stav 2 tačka 4. Zakona o parničnom postupku.

Revizija je dozvoljena po odredbama člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku u delu kojim je pravnosnažnom presudom donetom u drugom stepenu preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu zahteva za činidbu, tako što je naloženo tuženoj da predmetnu vanknjižnu stambenu zgradu na katastarskoj parceli broj 4010 KO ... isprazni od lica i stvari i preda je u posed tužiocima. U tom delu Vrhovni sud stoga nije odlučivao po odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku o dozvoljenosti revizije kao posebne.

U tom delu je revizijski sud ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana.

Prema razlozima pobijane presude tuženi GG, otac tužilje, je tuženoj VV prodao porodičnu kuću u ... i ta kuća nije predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnosti OPU 101-2016 od 27.01.2016. godine. Ovakvo utvrđenje suprotno je sadržini prvostepene presude prema kojoj je nesporna činjenica među strankama da je drugotuženi GG prvotuženoj VV ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti OPU 101/2016 od 27.01.2016. godine prodao stambenu zgradu koja se nalazi u selu ..., spratnosti Pr + 1 + Pk, površine u osnovi oko 70 m2, postojećoj na kp br 4010 u KO ... i da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti. Drugostepeni sud navodi da je reč o vanknjižnoj porodičnoj stambenoj zgradi Pr + 1 + Pk, površine u osnovi oko 70 m2, postojećoj na kp br 4010 KO ... na kojoj su imali suvlasničke udele, kao i na objektu garaže na kp br 4019 KO ..., na osnovu ulaganja. Navodi se da su tuženi (verovatno omaškom, a treba: „tužioci“) tokom parnice isticali da je majka tužilje, pokojna DD do svoje smrti živela sa tuženim GG i da je po osnovu sticanja u braku imala udeo od 1/4 idealnih delova na zemljištu i predmetnoj vanknjižnoj porodičnoj stambenoj zgradi na kp br 4010 KO ... i 1/2 idealnih delova na nepokretnostima kp br 229, kp br 4909, kp br 6493 i kp br 6624, upisanim u listu nepokretnosti broj 354 KO ..., da nakon njene smrti nije vođen ostavinski postupak jer je sva nepokretna imovina bila upisana u katastru nepokretnosti na ime tuženog GG. Tužena VV je tokom postupka isticala da je ona savesni sticalac i kupac nepokretnosti bliže opisane u ugovoru o kupoprodaji, da je ušla u državinu nepokretnosti i da u to vreme drugih suvlasnika na kupljenoj imovini nije bilo, da joj je tuženi GG ukazao da je on isključivi vlasnik nepokretnosti koje su obuhvaćene tužbom i da je isključivo svojim sredstvima izgradio kuću, garažu i kupio ostale nepokretnosti koje tužioci potražuju tužbom. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti OPU 101-2016 od 27.01.2016. godine, overen je od strane javnog beležnika. Tužena VV je kupoprodajnu cenu u celosti isplatila i ušla u državinu nepokretnosti. Utvrđeno je da su tužioci, s obzirom da su radili u inostranstvu, materijalnim sredstvima učestvovali i doprinosili izgradnji garaže i predmetnog vanknjižnog stambenog objekta. Supruga tuženog GG, majka tužilje, radila je u kući, na poljoprivredi, spremala, čistila i čuvala decu i na taj način doprinosila uvećanju nepokretnosti i sticanju nepokretne imovine u toku braka.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da je tužena VV kao savesni sticalac stekla pravo svojine na spornoj nepokretnoj imovini koju je kupila od tada jedinog vlasnika – tuženog GG, da drugih suvlasnika nije bilo, pri čemu je isplatila kupoprodajnu cenu i ušla u državinu nepokretnosti, te odbio tužbeni zahtev prema tuženoj. U pogledu tužbenih zahteva prema tadašnjim tuženom GG prvostepeni sud je našao da su tužioci svojim materijalnim sredstvima učestovali i doprinosili izgradnji garaže i stambenog objekta, i da su po tom osnovu stekli pravo susvojine na navedenim nepokretnostima u udelima bliže opisanim u stavu drugom izreke prvostepene presude, a da je pokojna DD, majka tužilje učestvovala i doprinosila uvećanju nepokretne imovine u toku braka i da joj iz tog razloga pripada pravo na suvlasničke udele na nepokretnostima određene u trećem stavu izreke prvostepene presude.

Drugostepeni sud je zaključio da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio odredbe materijalnog prava kada je odlučio o zahtevu za utvrđenje prava svojine stečene izgradnjom objekta u porodičnoj zajednici u pojedinačnim udelima kao u stavu drugom i trećem izreke, pozivom na odredbe člana 195. Porodičnog zakona, te je potvrdio prvostepenu presudu u stavu drugom i trećem izreke, odlukom u prvom stavu izreke drugostepene presude. U odnosu na tužbeni zahtev u odnosu na VV za predaju vanknjižnog stambenog objekta, drugostepeni sud je doneo odluku na osnovu utvrđenja prava svojine tužilaca na oba vanknjižna objekta - stambenom objektu i garaži, čemu je u prilog naveo i to da je u stavu drugom izreke prvostepene presude naložena predaja samo vanknjižnog objekta – garaže.

Pobijana presuda je u odnosu na tuženu VV doneta na osnovu pogrešne primene materijalnog prava.

Pravilno se u reviziji ukazuje na okolnost da je tužena zaključila sa sada pokojnim GG ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen kod javnog beležnika pod OP 101-2016 od 27.01.2016. godine, koji ugovor nije stavljen van snage, nije utvrđena njegova ništavost, niti da po drugom osnovu ne proizvodi pravno dejstvo. Protivno činjeničnom stanju na osnovu koga je doneta prvostepena presuda, prema kome je nesporna činjenica među strankama da je drugotuženi GG prvotuženoj VV ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti OP 101/2016 od 27.01.2016. godine, prodao stambenu zgradu koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 4010 u KO ..., spratnosti Pr + 1 + Pk, površine u osnovu oko 70 m2, drugostepeni sud je u podlozi svoje odluke naveo da ta kuća nije predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnosti OP 101-2016 od 27.01.2016. godine, a da za to nije izložio činjenice iz kojih bi takav zaključak proizilazio.

Nadalje, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom GG koji je u vreme donošenja drugostepene presude preminuo, a postupak je nastavljen po tužbi tužilaca AA i BB u odnosu na tužilju AA, koja je jedini naslednik iza tuženog GG. Presuda je potvrđena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev prema tuženom GG, dakle ne u odnosu na tuženu VV. Iz toga proizlazi da takva presuda kojom je pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev tužilaca prema pokojnom tuženom GG, kojom se utvrđuje da su tužioci stekli pravo svojine na vanknjižnoj stambenoj zgradi i garaži, ne proizvodi pravno dejstvo presuđene stvari o prethodnom pravnom pitanju u odnosu na tuženu VV. Drugostepeni sud je dakle pogrešno uzeo za rešeno prvostepenom presudom (u stavu drugom i trećem) o svojini tužilaca na predmetnim nepokretnostima, jer presuda u tom delu nije doneta u odnosu na VV.

Ukoliko se prihvati da je drugostepeni sud smatrao da je kao prethodno pravno pitanje rešio svojinski udeo tužilaca na predmetnim nepokretnostima, tada se ne može prihvatiti za pravilno prethodno rešeno pravno pitanje. Ovo stoga, što iz razloga drugostepene presude proizlazi da drugostepeni sud smatra da su tužioci stekli po 1/4 idealnog dela na predmetnim nepokretnostima po osnovu iz člana 195. Porodičnog zakona, kojim je propisano da imovina koju su zajedno sa supružnicima odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavljaju njihovu zajedničku imovinu i da se članovima porodice u smislu tog člana smatraju krvni, tazbinski i adaptivni srodnici supružnika koji zajedno žive sa njima. Međutim, prema utvrđenim činjenicama ne proizlazi da su tužioci živeli zajedno sa sada pokojnim GG i njegovom suprugom sada pokojnom DD. Stoga se na njihove odnose povodom ulaganja tužilaca novčanih sredstava u sticanju nepokretnosti u toku braka pokojne DD i GG ne može primeniti ovaj osnov sticanja zajedničke imovine u široj porodičnoj zajednici. U situaciji kada je tužilja jedini naslednik celokupne zaostavštine iza pokojnog oca GG i majke DD, ne može se prihvatiti za pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilja u momentu smrti svojih roditelja postala vlasnik u 3/4, a tužioci ukupno, ali po različitim pravnim osnovima titulari prava svojine na celom vanknjižnom objektu. Ovo stoga, što bi tužilja iza smrti svoje majke mogla postati naslednik u onom idealnom delu nepokretnosti koje su predstavljale zaostavštinu pokojne majke, ali da je otac mogao raspolagati svojim svojinskim udelom u nepokretnostima ugovorom, za koga nije utvrđeno da ne proizvodi pravno dejstvo u tom delu, niti da iz utvrđenih činjenica proizilazi za to osnov.

Proizlazi da je drugostepeni sud pogrešno zaključio da utvrđenje prvostepenom presudom o pravu svojine tužilaca u odnosu na sada pokojnog GG proizvodi dejstvo i na tuženu VV, da je pogrešnom primenom materijalnog prava odredbe člana 195. Porodičnog zakona drugostepeni sud zaključio da su tužioci po osnovu ulaganja stekli pravo svojine u po 1/4 na spornim nepokretnostima po osnovu novčanih ulaganja, radom u inostranstvu, jer nisu živeli u široj porodičnoj zajednici sa DD i GG, da ne proizlazi osnov za ništavost ugovora o prometu nepokretnosti između GG i VV, niti je drugostepeni sud dao za to razloge u delu koji se tiče svojinskog udela GG, da je neutemeljen činjenični navod da vanknjižni stameni objekat nije bio predmet ugovora, što stoji u drugostepenoj presudi, iako je prvostepena presuda zasnovana na nespornoj činjenici da taj stambeni objekat jeste bio predmet ugovora između pokojnog GG i VV, overenog kod javnog beležnika.

Kod činjenice da je tužena VV zaključila ugovor o prometu nepokretnosti kod javnog beležnika overen pod OP 101-2016 dana 27.01.2016. godine, bitne činjenice jesu da li je i u kojoj meri tužena stekla pravni osnov za državinu nepokretnosti koje su predmet tužbenog zahteva, i ko je u tom pravu jači. Osim toga, drugostepeni sud nije imao u vidu pitanje savesnosti tužene kod sticanja predmetnih nepokretnosti u državinu. Sa iznetih razloga odluka o tužbenom zahtevu kojom se nalaže tuženoj VV da vanknjižnu stambenu zgradu Pr + 1 + Pk površine u osnovi oko 70 m2, na kp br 4010 KO ... isprazni od ljudi i stvari i preda je u posed tužiocima je neutemeljena u činjeničnom stanju, koje je nedovoljno raspravljeno za pravilnu primenu materijalnog prava. Iz tog razloga je u navedenom preinačujućem delu drugostepena presuda ukinuta i predmet je vraćen istom drugostepenom sudu na ponovno suđenje po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Posledično, ukinuta je i odluka o troškovima drugostepenog postupka u odnosu na VV po odredbama člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković