U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavko Makaji, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i „Beobest“ DOO, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Snežana Stojanović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3452/22 od 17.05.2023. godine, u sednici održanoj 24.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3452/22 od 17.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 7515/18 od 09.02.2022. godine, nije dozvoljeno preinačenje tužbe prema podnesku tužilje od 14.05.2021. godine (stav 1. izreke); odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je postala vanknjižni vlasnik na dvosobnom stanu broj 7, lamela 2, prvi sprat, čija je površine 52,43 m2, a sastoji se od ulaza, kupatila, dve sobe, dnevnog boravka i žardinjere 1 i 2, izgrađenog na kp br. ../2 njiva 2. klase površine 13 ari i 0,5m2, upisane u ln .. KO .. po pravnom osnovu zajedničkog ulaganja, te da se obavežu tuženi da trpe uknjižbu u javnoj evidenciji o nepokretnostima u SKN Zvezdara, kao i da se naloži RGZ SKN Zvezdara da u roku od 15 dana izvrši uknjižbu prava svojine na nepokretnosti opisanoj u stavu prvom izreke u korist tužilje na osnovu ove presude po njenoj pravnosnažnosti, kao neosnovan (stav 2. izreke); odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da u roku od 15 dana po ishodovanju upotrebne dozvole predaju tužilji u posed i na korišćenje stan opisan u prethodnom stavu, s tim da se tuženi mogu osloboditi ove obaveze isplatom 57.200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS koji važi na dan isplate u mestu ispunjenja sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, počev od podnošenja tužbe do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao neosnovan (stav 3. izreke); odbijen je predlog tužilje za određivanje privremene mere kojim je tražila da se zabrani tuženima da otuđe i opterete nepokretnost – stan označen u katalogu stanova i poslovnog prostora investitora „Beobest“ DOO kao stan 7, lamela 2, prvi sprat, površine 52,43 m2 izgrađenog na kp br. ../2 KO .. uz upis zabeležbe zabrane u katastar nepokretnosti do pravnosnažnog okončanja postupka (stav 4. izreke); odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova parničnog postupka (stav 5. izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3452/22 od 17.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 7515/18 od 09.02.2022. godine u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke; stavom drugim izreke, ukinuta je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu petom izreke navedene presude i predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se poziva revident, nije zakonski razlog iz člana 407. ZPP zbog kojeg se revizija može izjaviti. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničog postupka iz člana 407. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti. Drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitosti i pravilnost pobijane odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kp ../2 je po kulturi njiva 2. klase, na kojoj se nalazi predmetni stan. Prema izvodu RGZ SKN Zvezdara kao nosilac prava svojine upisano je tuženo preduzeće „Beobest“ DOO Beograd sa udelom 1/1. Dana 21.08.2001. godine zaključen je dogovor o zajedničkom ulaganju između tužilje i tužene VV, a članom 3. navedeno je da tužilja sa investitorima (prvotuženom i drugotuženom) ulaže u ovaj posao iznos od 33.500 DM i da su investitori saglasni da tužilji pripadne u vlasništvo jednosoban stan ukupne površine 31 m2 koji će se nalaziti na drugom spratu prve zgrade koja će se graditi na predmetnoj lokaciji i koji u označenom projektu nosi oznaku stana broj 23. Dana 21.09.2001. godine između tužilje i tuženih VV i AA zaključen je dogovor o međusobnim pravima i obavezama u kojem je naznačeno da su tužene VV i BB glavni investitori, a tužilja suinvestitor i da nastavljaju dalju saradnju, a članom 3. dogovora konstatovano je da tužilja u zajedničku izgradnju ulaže deo novca koji dobija prodajom svog stana koji se nalazi u Ulici ... i nosi oznaku 23, površine 31 m2, te da deo novca u iznosu od 33.500 DM po tom osnovu ulaže i u dogovoru sa glavnim investitorom VV treba da dobije stan iste površine, spratnosti i kvaliteta kao i stan koji prodaje, s tim što bi stan trebalo da bude izgrađen do kraja 2002. godine. Aneksom dogovora o zajedničkom ulaganju od 08.05.2004. godine zaključenim između tužilje i tuženih, članom 1. konstatovano je da je aneks dopuna dogovora zaključenog 21.08.2001. godine koji se odnosi na izgradnju stana od 31 m2 koji će biti vlasništvo tužilje, a na novoj građevinskoj parceli u naselju ..., koju čine parcele .., .., .., .., .., .., .., .., .., te da je investitor gradnje na predmetnoj lokaciji preduzeće „Beobest“ DOO Beograd koga predstavljaju direktor VV i zamenik i suvlasnik BB; članom 2. aneksa propisano je da se aneksom dogovor dopunjuje zbog prolongiranja rokova izgradnje, pa su se investitor i ulagač AA sporazumno dogovorili da ulagaču AA, po svim drugim istim uslovima, pripadne stan veće neto stambene površine za 70% od prethodno dogovorene, odnosno da ona realizacijom dogovorenog posla, pod drugim istim uslovima, dobije stan okvirne površine 52 m2 i da je novi pretpostavljeni rok početka gradnje 2004. godine, a završetak u 2005. godini i da investitori AA u momentu otpočinjanja radova isplate i određeni iznos u novcu koji bi iznosio od 1.000 do 2.000 evra, delom prilikom otpočinjanja radova, a delom tokom izgradnje. Stan broj 7 na prvom spratu, površine 52,43 m2 nije izgrađen na prvobitnoj lokaciji ... na nekoj od parcela koje su označene u dogovoru o zajedničkom ulaganju, već je na kp ../2 KO ... u Ulici ... sagrađen stan br. 7. po izmenjenoj projektnoj dokumentaciji. Tužilja je isplatila sredstva neophodna za zajedničku izgradnju nepokretnosti, a VV i BB su navedena sredstsva primile, što su potvrdile potpisom na navedenom dogovoru, na kome je konstatovano i da nije došlo do razmene nepokretnosti iz Ugovora o razmeni nepokretnosti od 21.09.2001. godine overenog pred Petim opštinskim sudom u Beogradu Ov. br. II 1632/2001 i da taj ugovor o razmeni AA predstavlja obezbeđenje za njen novac plaćen tuženim VV i BB sve do izgradnje novog stana, te da tužilja do momenta izgradnje njenog stana može stanovati u jednom od stanova VV i BB u suterenu zgrade u Ulici ... u Beogradu i to bez naknade. Navedeni dogovor sadrži potpise ugovornih strana. Nijedan od navedenih dogovora – ugovora, aneks ni ugovor o razmeni nisu raskinuti između parničnih stranaka. Tužene nisu ispunile svoju ugovornu obavezu ni po ugovoru ni po aneksu istog, niti su tužilji vratile novac uložen za zajedničku izgradnju stana. Stan broj 7 u lameli 2 površine 52,43 m2 koji je predmet tužbenog zahteva ne postoji na terenu.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da pošto stambeno-poslovni objekat i stan broj 7 na prvom spratu površine 52,43 m2 nije izgrađen na prvobitnoj lokaciji ... na nekoj od parcela koje su označene u dogovoru o zajedničkom ulaganju, već na kp ../2 KO ... u Ulici ... po izmenjenoj projektnoj dokumentaciji, i to u površini od 31,81 m2, to nisu ispunjeni uslovi da tužilja po osnovu ugovora - dogovora o zajedničkom ulaganju i izgradnji nepokretnosti i aneksa dogovra o istom od 08.05.2004. godine postane vlasnik stana koji je opredeljen tužbenim zahtevom tužilje, pa se tuženi ne mogu obavezati ni na predaju stana koji ne postoji na navedenoj parceli, jer parnične stranke nisu promenile predmet obaveze saglasno, zbog čega tužbeni zahtev tužilje nije osnovan, a nisu ispunjeni ni uslovi da se tuženi oslobode obaveze plaćanjem novčanog iznosa tužilji u smislu odredbe člana 196. ZPP.

Po stanovištu ovog suda, neosnovani su revizijski navodi tužilje o pogrešnoj primeni materijlanog prava.

Odredbom člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (stav 1.). Pravo svojine s tiče se i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom (stav 2.).

Odredbom člana 17. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i da su odgovorne za njeno ispunjenje. Odredbom člana 148. stav 1. istog Zakona propisano je da ugovor stvara prava i obaveze iz ugovorne strane (stav 1.). Ispunjenje obaveze i posledica neispunjenja propisane su odredbom člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima tako što je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.

Odredbom člana 196. ZPP propisano je da tužilac koji u tužbi traži da mu se dosudi ispunjenje dugovane činidbe može da predloži da tuženi umesto dugovane činidbe plati određeni novčani iznos ili da ispuni neku drugu činidbu (stav 1.). Sud nije dužan da ispituje da li novčani iznos koji je tužilac prihvatio da primi umesto dugovane nenovčane činidbe odgovara vrednosti nenovčane činidbe (stav 2.).

Odredbom člana 344. ZPP propisano je da ako je tužilac u tužbi tražio da mu se preda određena stvar ili tuženom naloži ispunjenje neke činidbe, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja glavne rasprave izjavio da je voljan da umesto stvari primi neku drugu činidbu ili novčani iznos, sud će, ako usvoji tužbeni zahtev, da izrekne u presudi da tuženi može da se oslobodi od davanja stvari ili činidbe čije mu je ispunjenje naloženo, ako plati taj novčani iznos ili ispuni tu drugu činidbu.

U konkretnom slučaju tužilja svoj tužbeni zahtev zasniva na izvršenju ugovorne obaveze tuženih na osnovu Aneksa dogovora o zajedničkom ulaganju stranaka od 08.05.2004. godine, koji prema članu 1 predstavlja dopunu dogovra (ugovora) o zajedničkom ulaganju stranaka od 21.08.2001. godine (koji je tužilja zaključila sa tuženim VV i BB), a prema članu 2 istog je dopunjen tako što zbog prolongiranja rokova izgradnje stranke su se sporazumno dogovorile da ulagaču AA (ovde tužilji) po svim drugim istim uslovima pripadne stan veće neto stambene površine za 70% od prethodno dogovorene, okvirno 52 m2 (umesto prethodno dogovorenih 31 m2), te da se novi pretpostavljeni rok odnosi na početak gradnje 2004. a završetak u 2005. godini, na koji način su stranke (po navodima tužilje) sporazumno promenile predmet obaveze u pogledu površine stana. Predmetni stan broj 7 površine 52,42 m2 na kp ../2 KO .. tužilji je pokazan prema katalogu stanova iz 2010. godine. Međutim, među parničnim strankama je nesporno da navedeni stan na terenu ne postoji, nije sagrađen, pa tužilja traži drugi odgovarajući stan na drugoj lokaciji.

Vrhovni sud prihvata date razloge nižestepenih sudova da kod činjenice da stambeno–poslovni objekat i stan broj 7 na prvom spratu površine 52,43 m2 ne postoji – nije sagrađen na prvobitnoj lokaciji ... na nekoj od navedenih katastarskih parcela, već na kp ../2 KO ... u Ulici ... broj .. i po izmenjenoj projektnoj dokumentaciji, da nisu ispunjeni uslovi da tužilja po osnovu ugovora – dogovora o zajedničkom ulaganju i izgradnji nepokretnosti koji je zaključila sa prvotuženom i drugotuženom i Aneksa dogovora o zajedničkom ulaganju od 08.05.2004. godine postane vlasnik stana koji nije izgrađen na jednoj od kp .., .., .., .., .., .., .., .. i .., niti se tuženi mogu obavezati da pribave upotrebnu dozvolu i predaju tužilji drugi odgovarajući stan na korišćenje koji je izgrađen na drugoj katastarskoj parceli, zbog nemogućnosti prodaje stana koji je bio predmet Aneksa dogovora stranaka od 08.05.2004. godine. Ugovorne strane mogu samo sporazmno promeniti predmet obaveze tako što bi tuženi umesto ugovorenog stana dali tužilji drugi stan, što u konkretnom slučaju parnične stranke nisu učinile, te kako na ugovorenoj lokaciji stan koji je bio predmet dogovora – ugovora i aneksa nije ni sagrađen, to su nižestepeni sudovi pravilno odbili tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan u celosti, pa nisu ispunjeni ni uslovi da se tuženi oslobode obaveze plaćanjem novčanog iznosa tužilji u vrednosti stana, u smislu odredbe člana 196. i člana 344. Zakona o parničnom postupku.

Naime, iz odredaba člana 196. i 344. ZPP proizilazi da fakultativno ovlašćenje ne predstavlja tužbeni zahtev, već građansko-pravnu ponudu tužioca tuženom da se oslobodi ispunjenjem onoga što predstavlja predmet tužbenog zahteva isplatom određene sume. Stoga fakultativno ovlašćenje sud ne može raspravljati ni odlučivati o njemu, a isto je moguće jedino kod usvajanja tužbenog zahteva, kada tuženi ima ovlašćenje da odabere način na koji će se osloboditi obaveze. Kako je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan, to je bez uticaja na drugačiju odluku suda navedeno fakultativno ovlašćenje, kako su to pravilno utvrdili nižestepeni sudovi.

Sa iznetih razloga, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u smislu napred citiranih zakonskih odredbi.

Neosnovani su i revizijski navodi u odnosu na deo stava prvog izreke drugostepene presude kojom je potvrđen stav prvi izreke prvostepene presude, kojim nije dozvoljeno preinačenje tužbe tužilje prema podnesku od 14.05.2021. godine.

Odredbom člana 199. stav 1. ZPP propisano je da tužilac može do zaključenja glavne rasprave da preinači tužbu (stav 1.). Posle dostavljanja tužbe tuženom za preinačenje tužbe potreban je pristanak tuženog. Sud će da dozvoli preinačenje i kada se tuženi tome protivi, ako smatra da bi to bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama i ako oceni da postupak po preinačenoj tužbi neće znatno da produži trajanje parnice. Smatraće se da postoji pristanak tuženog na preinačenje tužbe ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a nije se pre toga protivio preinačenju.

Odredbom člana 200. ZPP propisano je da je preinačenje tužbe promena istovetnosti zahteva, povećanje postojećeg ili isticanje drugog zahteva uz postojeći (stav 1.). Ako tužilac preinačuje tužbu tako što usled okolnosti koje su nastale posle podnošenja tužbe, zahteva iz istog činjeničnog osnova drugi predmet ili novčani iznos, tuženi takvom preinačenju ne može da se protivi (stav 2.).

Shodno citiranim odredbama, Vrhovni sud prihvata date razloge nižestepenih sudova da je tužba u ovoj parnici podneta 26.03.2018. godine uz koju je tužilji dostavljen i katalog stanova i poslovnog prostora investitora „Beobest“ DOO Beograd iz 2010. godine, te da je tek podneskom od 14.05.2021. godine tužilja opredelila tužbeni zahtev tako što je tražila utvrđenje prava svojine na stanu broj 4, površine 49,53 m2 koji se nalazi na kp ../2 KO .., kojem preinačenju su se tuženi protivili, zbog čega je pravilna odluka nižestepenih sudova, jer bi postupanje po preinačenoj tužbi produžilo trajanje parnice i da nisu ispunjeni uslovi za preinačenje tužbe jer do istog nije došlo zbog promenjenih okolnosti nastalih nakon podnošenja tužbe, pa je pravilnom primenom materijalnog prava odlučeno o istom.

Revizijskim navodima ponavljaju se žalbeni navodi tužilje koji su detaljno cenjeni i obrazloženi u pobijanoj presudi, a koje razloge prihvata i na koje upućuje i ovaj sud, zbog čega je revizija tužene odbijena kao neosnovana.

Sa iznetih razloga odllučeno je kao u izreci, primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković