Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), jer u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, u visini neisplaćenih zarada za period od februara 2018. godine do jula 2019. godine i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u činjenično-pravnoj situaciji da je rešenjem Žalbene komisije tužene od 22.04.2021. godine odbijena žalba tužioca na rešenje tužene od 26.03.2021. godine, kojim je utvrđeno da je tužilac ostao neraspoređen 01.11.2017. godine i da mu je prestao radni odnos 29.01.2018. godine, protekom dva meseca od konačnosti rešenja kojim je utvrđeno da je stekao status neraspoređenog; da je rešenjem tužene od 26.04.2021. godine utvrđeno da je tužiocu, kao neraspoređenom zaposlenom, prestao radni odnos po sili zakona 29.01.2018. godine i da mu je isplaćena otpremnina; da tužilac do zaključenja glavne rasprave nije tvrdio, niti pružio dokaze da je protiv ovih rešenja pokrenuo upravni spor. Pobijana presuda je zasnovana na primeni relevantnih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje u konkretnom predmetu, a tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored toga, navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, koje po odredbi člana 404. stav 1. ZPP ne predstavlja razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujuću dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 01.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora od 495.222,00 dinara prema relevantnom kursu predstavlja dinarsku protivvrednost 4.212 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi napred propisani imovinski cenzus, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković