U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tajane Matković Stefanović predsednika veća, Jasminke Obućine i Vesne Mastilović, članova veća, odlučujući u parnici tužioca 3D PROJECT DOO Kikinda, čiji je punomoćnik Dejan Mudrinić advokat u ..., protiv tuženog GRAD KIKINDA, čiji je zastupnik Gradski pravobranilac grada Kikinda, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2706/2024 od 06.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 23.10.2025. godine, doneo je sledeću:

P R E S U D U

PREINAČAVAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2706/2024 od 06.03.2025. godine i presuda Privrednog suda u Novom Sadu P 1102/23 od 21.03.2024. godine, pa se presuđuje:

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 109.432.180,01 dinarasa zakonskom zateznom kamatom od 25.10.2014. godine do isplate.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 1.552.789,35 dinara u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 1102/23 od 21.03.2024. godine obavezan je tuženi da tužiocu isplati ukupan iznos od 109.432.180,01 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom počev od 25.10.2014. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.226.673,39 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2706/24 od 06.03.2025. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena je presuda Privrednog suda u Novom Sadu P 1102/23 od 21.03.2024. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

U odgovoru na reviziju, tužilac je osporio sve revizijske navode. Troškove je tražio.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga u skladu sa članom 408. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U donešenju drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, pri čemu tuženi ne ukazuje na bitnu povredu učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, po raspisanom tenderu za poveru poslova na izgradnji putnih koridora od mosta na reci Tisi kod Ade do Novog Bečeja, do Čoke preko Padeja i Kikinde, preko Iđoša, a za koji projekat je Fond za kapitalna ulaganje AP Vojvodine bio finansijer, a pravni prethodnik tuženog - „Direkcija za izgradnju grada“ Kikinde nosilac projekta, posao je dobila kompanija „Vojput“, kao izvođač radova, sa kojim je zaključen Ugovor o izvođenju radova. Potom je kompanija „Vojput“ zaključila ugovor za izvođenje radova sa „Promist“ doo iz Novog Sada, kao podizvođačem, i to kako za prvu, tako kasnije i za drugu fazu radova. „Promist“ je zaključio Ugovor za izvođenje radova sa ovde tužiocem kao podizvođačem radova. Faktički jedini izvođač radova na terenu bio je tužilac, koji je pristupio izvođenju radova u skladu sa obavezama iz zaključenog ugovora sa izvođačem i projektnom dokumentacijom.

Tokom radova pojavio se problem u vezi nepredviđenih, naknadnih i neophodnih radova koji su bili hitne prirode. Danom otpočinjanja izvođenja radova, 05.07.2010. godine, tužilac je počeo da vodi građevinsku dokumentaciju, koja je vođena i od strane „Promis“ doo i kompanije „Vojput“, koje su se međusobno podudarale. Pravni prethodnik tuženog, JP „Direkcija za izgradnju grada“ Kikinda postavio je nadzornog organa, AA, koji je nadzirao tok gradnje i faktički izdavao naloge izvođaču radova, tužiocu i obaveštavao pisanim putem pravnog prethodnika tuženog, kao investitora, o toku poslova i pojavi problema na gradilištu usled učestalih i ogromnih padavina, lošeg kvaliteta zemljišta te deonice, visokog nivoa podzemnih voda. Navedene okolnosti su bile objektivne prirode i iziskivale su povećanje količine izvedenih radova, o čemu je nadzorni organ obaveštavao pravnog prethodnika tuženog, a što je zapisano u građevinskim dnevnicima tužioca i kompanije „Vojput“. Pravni prethodnik tuženog je obaveštavao o navedenom Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji je o ukazanim problemima razmatrao na sastanku održanom 25.05.2011. godine, kada je na zapisniku konstatovano da savet prihvata obrazloženje nadzora za pojavu viška radova koji su zavedeni kod investitora 04.10.2010. godine. Na zapisniku od 03.10.2012. godine, Fonda za kapitalna ulaganja je konstatovana pojava viškova i nepredviđenih radova, o čemu je vođena pisana prepiska između nadzora i pravnog prethodnika tuženog i između pravnog prethodnika tuženog i Fonda. Nadzorni organ pravnog prethodnika tuženog je u tri navrata obaveštavao tuženog o povećanju obima radova, sa obrazloženjem i navođenjem potrebe za izvođenjem naknadnih nepredviđenih radova, a i sam pravni prethodnik tuženog je više puta obavestio finansijera da je došlo do potrebe za izvođenjem dodatnih radova i sa zahtevom da se izradi Aneks 3 ugovora, za viškove radova za prvu i drugu fazu. Pravni predhodnik tuženog je angažovao sudskog veštaka koji je između ostalog iskazao i vrednost izvedenih radova za prvu i drugu fazu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da likvidacionom upravniku pravnog prethodnika tuženog nije mogla ostati nepoznata činjenica da je tužilac poverilac ovih radova, te da je bio dužan da mu kao poznatom poveriocu pošalje pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije u smislu odredbe čl. 534. st. 1. Zakona o privrednim društvima, te kako to nije učinio, ocenjuje da je tužba uredna i blagovremena, imajući u vidu sadržinu navedene zakonske odredbe kao i čl. 527. st. 1. Zakona o privrednim društvima.

Prvostepeni sud je stava da je u konkretnom slučaju došlo do viškova radova, koji po svojoj prirodi predstavljaju hitne nepredviđene radove u smislu čl. 634. Zakona o obligacionim odnosima, čija vrednost iznosi 109.432.180,01 dinara. Polazeći od zaključenih ugovora između tužioca i „Promista“ koji predviđaju primenu Posebnih uzansi o građenju, prvostepeni sud nalazi da postoji obaveza tuženog da tužiocu naknadi ove radove. Naime, tužilac je imao saglasnost za izvođenje viškova radova i od strane lica sa kojim je ugovorio izvođenje radova („Promist“ doo) i od strane investitora, naručioca posla JP „Direkcija za izgradnju grada“ Kikinda, pri čemu su radovi nužni, jer je njihovo izvođenje bilo neophodno radi sprečavanja nastanka štete i radi izvođenja ugovorenih radova.

Iz navedenih razloga prvostepeni sud je usvajio tužbeni zahtev prema tuženom, kao pravnom sledbeniku investitora iz osnovnog posla JP „Direkcije za izgradnju grada“ Kikinda u likvidaciji, primenom člana čl. 612. ZOO, ali nalazeći i da obaveza isplate utuženog iznosa postoji i primenom člana 210. ZOO.

Prvostepeni sud je zaključio da je neosnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije, jer je grad Kikinda na osnovu čl. 4. Odluke od 22.12.2016. godine prihvatio da stupi u sve zatečene obligacione i druge odnose zasnovane na Zakonu brisanog javnog preduzeća kao i prigovor zastarelosti potraživanja, s obzirom da je tužba podneta 18.01.2016. godine, a da su radovi koji su utuženi u ovoj pravnoj stvari završeni avgusta 2013. godine, te od dana dospelosti istih do dana podnošenja tužbe nije protekao rok od 3 godine iz člana 374. ZOO.

Prvostepeni sud ocenjuje da su neosnovani navodi tuženog u pogledu primene Zakona o javnim nabavkama, jer se na izvršenje ugovora u konkretnom slučaju primenjuju opšta pravila obligacionog prava, zbog čega nepoštovanje procedure javnih nabavki nije od uticaja na pravo tužioca da od tužioca zahteva cenu za radove koje je izveo.

Drugostepeni sud prihvata u potpunosti razloge koje je dao prvostepeni suda.

Ceneći revizijske navode tuženog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tuženi grad Kikinda kao osnivač odgovara za obaveze JP „Direkcije za izgradnju grada“, koji je u likvidaciji po osnovu zakona, jer nad navedenim pravnim licem čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave ne može da se sprovede stečajni postupak, pa za obaveze istog solidarno odgovara i njegov osnivač primenom člana 14. Zakona o stečaju.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se tužilac kao saradnik poslanika (podizvođač) može koristiti pravom iz člana 612. ZOO, odnosno da se može obratiti neposrednim zahtevom za isplatu potraživanja tuženom, kao naručiocu iako nije bio sa istim u neposrednom poslovnom odnosu, pri čemu je naručilac u obavezi da plati tužiocu do iznosa koji u momentu podnošenja zahteva duguje posleniku- izvođaču, pod uslovom da je potraživanje tužioca priznato. Međutim preduslov za realizaciju navedenog prava uz propisana ograničenja je, da je predmetno potraživanje prijavljeno u likvidacionom postupku.

Sledi da su osnovani navodi tuženog kao revidenta u pogledu postojanje obaveze prijavljivanja potraživanja u likvidacionom postupku, nezavisno od činjenice da li je tužilac bio poznati poverilac, odnosno da je poznati poverilac.

Odredbama člana 533. i 534. Zakona o privrednim društvima regulisano je obaveštavanje poverilaca o pokretanju likvidacije.

Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i sadrži naročito poziv poveriocima da prijave svoje potraživanje kao i upozorenje da će potraživanja poverioca biti prekludirana ako ih poverioci ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa. S druge strane, likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi i pismeno obaveštenje o pokretanju likvidacije društva najkasnije 15 dana od dana početka likvidacije društva koje obaveštenje naročito sadrži podatak o danu objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije kao i upozorenje da će potraživanje poverioca biti prekludirano ako ga ne prijavi najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije. Poverioci čije je potraživanje utvrđeno izvršnom ispravom i poverioci u vezi sa čijim potraživanjem protiv društva počne da teče parnica do početka likvidacije nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja, a njihova potraživanja se smatraju prijavljenim u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Primenom navedenih odredbi proizlazi da je i poznati poverilac u obavezi da prijavi svoje potraživanje u zakonskom roku, jer u protivnom će potraživanje poverioca biti prekludirano. Propuštanje dužnosti obaveštavanja poznatog poverica od strane likvidacionog upravnika ne oslobađa poznatog poverioca obaveze da podnese prijavu potraživanja ako želi da realizuje svoje pravo na naplatu potraživanja. Likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavnjivanjem oglasa o pokretanju likvidacije u skladu sa zakonom o registraciji na internet stranici registra privrednih subjekata, u kojem je upućen poziv svim poveriocima da u određenom roku prijave potraživanja i navedene posledice u slučaju propuštanja istog. Navedeni način pozivanja poverioca da prijave potraživanje je primaran način pozivanja koji je javan i putem koga se obaveštavaju svi poverioci pa i poznati poverioci, odnosno i tužilac. Posledice neprijavljivanja potraživanja u zakonskom roku su jasne i snosi ih svaki poverilac koji je po zakonu obavezan da prijavi potraživanje u postupku likvidacije, pri čemu iste ne mogu biti anulirane pozivanjem na propuštanje dužnosti likvidacionog upravnika da uputi poznatom poveriocu pismeno obaveštenje o pokretanju likvidacije društva. Zakon je izričito predvideo koji poverici društva u likvidaciji nemaju obavezu prijavljivanja potraživanja u koju kategoriju ne spada tužilac.

U konkretnom slučaju, tužilac je kao podizvođač sa „Promist“ doo iz Novog Sada, izvođačem, zaključio Ugovore o izvođenju radova iz oblasti saobraćaja – izgradnja putnih koridora od mosta na reci Tisi kod Ade do Novog Bečeja, do Čoke preko Padeja i Kikinde preko Iđoša, prva i druga faza u kojima je konstatovano da je preduzeće „Promist“ kao podizvođač zaključilo Ugovore o izvođenju radova iz oblasti saobraćaja - izgradnja navedenih putnih koridora sa kompanijom „Vojput“ iz Subotice kao izvođačom, a u kojima je takođe konstatovano da je „Vojput“ kao izvođač radova zaključio ugovore sa JP „Direkcijom za izgradnju grada“ iz Kikinde kao investitorom i Fondom za kapitalna ulaganja AP Vojvodine iz Novog Sada kao finasijerom. Utvrđena je činjenica da „Vojput“ iz Subotice i „Promist“ doo iz Novog Sada nisu prijavili svoje potraživanje u vezi predmetnih naknadnih radova u postupku likvidacije, niti je tužilac podneo prijavu potraživanja, što ima za posledicu da je tužilac prekludiran u pogledu svog potraživanja, pa nije ispunje preduslov za korišćenje prava od strane tužioca iz člana 612. ZOO.

Sledom navedenog revizijski sud je preinačio nižestepene odluke primenom člana 416. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava i odlučio kao u izreci presude.

Tuženom su primenom člana 153, 154 i 163. ZPP dosuđeni troškovi u pogledu kojih je postojao opredeljeni zahtev i to 798.894,45 dinara za zastupanje na 10 održanih ročišta, 452.3666,45 dinara za sastav 6 podnesaka, 301.557,96 dinara za sastav žalbe i revizije, odnosno u ukupnom iznosu od 1.552.789,35 dinara.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković