.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21371/2024
11.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Đura Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženih Kompanije „Dunav osiguranje“ ADO, Beograd, Filijala Niš i DD iz sela ..., Opština ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4116/2023 od 02.11.2023. godine, u sednici održanoj 11.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4116/2023 od 02.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4116/2023 od 02.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 253/22 od 30.05.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci AA i BB tražili da se tuženi obavežu da im na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate i to: za pretrpljeni strah zbog smrti bliskog lica – ćerke, tužiocu iznos od 1.200.000,00 dinara, a tužilji iznos od 1.300.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti tužiocu iznos od 900.000,00 dinara, a tužilji iznos od 1.000.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2023. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavovima trećim i četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja VV i GG kojim su tražile da se tuženi obavežu da im na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate i to: za pretrpljeni strah zbog smrti bliskog lica – sestre, iznos od po 800.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od po 400.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2023. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom petim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i tuženi su obavezani da mu na ime naknade materijalne štete za troškove sahrane pok. ĐĐ solidarno isplate 464.542,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2023. godine, kao dana presuđenja, do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 17.01.2022. godine do 30.05.2023. godine, kao i u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obavežu da mu, preko dosuđenog iznosa na ime naknade materijalne štete, isplate još 246.580,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.01.2022. godine. Stavom šestim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje BB i tuženi su obavezani da joj na ime naknade materijalne štete za troškove crnine posle smrti ćerke pok. ĐĐ solidarno isplate 9.776,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2023. godine, kao dana presuđenja, do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 17.01.2022. godine do 30.05.2023. godine. Stavovima sedmim i osmim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilja VV i GG kojim su tražile da se tuženi obavežu da im na ime naknade materijalne štete za troškove crnine posle smrti sestre pok. ĐĐ solidarno isplate i to: tužilji VV 13.820,00 dinara, a tužilji GG 14.120,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 17.01.2022. godine do isplate. Stavom devetim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4116/2023 od 02.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i devetom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne i materijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 154. stav 1, 192. i 201. stavovi 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, već se rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koji je izražen kroz odluke Vrhovnog suda. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Pored toga, tužioci nisu uz reviziju dostavili presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 03.12.2020. godine, a podneskom od 11.03.2023. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora po reviziji u odnosu na tužioca AA je 246.580,00 dinara, u odnosu na tužilju VV je 1.213.820,00 dinara i u odnosu na tužilju GG je 1.214.120,00 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
