U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revidenta da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešnom primenom pravila o dokazivanju i teretu dokazivanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojni BB je obavljao poslove ... u poslovnoj jedinici tuženog u ... . U označenoj poslovnoj jedinici postoje tri rezervoara za skladištenje goriva, od kojih jedan nije u funkciji. Zaposleni su, zbog starosti rezervoara koji nisu baždareni u dužem vremenskom periodu, više puta ukazivali nadređenima na nedostatke – talog u rezervoaru, povećanje tečnosti u jednom od rezervoara i druge kvarove. Tuženi je 08.03.2017. godine izvršio vanrednu kontrolu stanja goriva u rezervoarima u poslovnoj jedinici u ... . Kontrola je vršena korišćenjem mernog uređaja – šipke, njenim spuštanjem u rezervoar. Na taj način utvrđeno je da postoji višak goriva u količini od 755 litara. Zbog utvrđenog viška goriva u rezervoarima rešenjem tuženog od 05.06.2017. godine, zasnovanim na članu 179. tav 2. tačka 1. Zakona o radu i članu 59. stav 2. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog – nesavesnog, neblagovremenog i nemarnog izvršenja radne obaveze, otkazan je ugovor o radu koji je sa tuženim zaključio sada pokojni BB.

Pobijanom drugostepenom presudom, zasnovanom na činjeničnom stanju koje je po nalaženju drugostepenog suda pravilno i u potpunosti utvrđeno, pravilnom ocenom izvedenih dokaza od strane nižestepenog suda, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, oba nižestepena suda su u ovom sporu pravilno primenila materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje obaveze. Označena povreda radne obaveze postoji kada se zaposleni na radu ne ponaša onako kako to nalažu standardi uslovljeni karakterom radnog procesa u kojem učestvuje. Takav zaposleni nije posvećen poslovima, već ih obavlja neblagovremeno i nekvalitetno, bez koncentracije i interesa da ih obavi na valjan način.

Povreda radne obaveze mora biti skrivljena, a takva je ako je zaposleni radnju izvršenja preduzeo svojom krivicom – sa umišljajem (namerom) ili iz nehata (nepažnje). Povreda radne obaveze može biti izvršena činjenjem (aktivnim delovanjem u cilju izvršenja) ili nečinjenjem (propustom da se preduzme određena radnja koja je obavezna). Zaposleni će odgovarati za povredu radne obaveze po osnovu krivice samo ako je poslodavac u postupku koji je prethodio otkazu ugovora o radu utvrdio njegovu krivicu za učinjenu povredu radne obaveze. Za postojanje povrede radne obaveze, kao razlog za otkaz ugovora o radu, mora se utvrditi pojedinačna odgovornost svakog zaposlenog.

U konkretnom slučaju to je izostalo jer je u obrazloženju rešenja kojim se otkazuje ugovor o radu navedeno da je u postupku kontrole utvrđeno postojanje viška goriva, ali nije utvrđen način nastanka viška i radnja, odnosno propuštanje sada pokojnog BB koja je bila uzrok nastanka tog viška, kao osnova njegove odgovornosti za skrivljenu povredu radne obaveze.

Zbog toga su, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa je zato na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković