Tužilac je nakon izjavljivanja revizije podneo i predlog za ponavljanje postupka.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2316/20 od 25.09.2025. godine određen je zastoj postupka po predlogu tužioca za ponavljanje postupka do odluke o reviziji.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, taj vanredni pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu u Opštinskom sudu u Vitini, na radnom mestu ...-... . Rešenjem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici SU. 93-33/10 od 09.02.2010. godine tužilac je preuzet u statusu privremeno neraspoređenog, do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u tom sudu, i po tom rešenju ostvarivao je pravo na naknadu plate u visini od 65% od osnovne plate za mesec koji prethodi mesec u kome je rešenje doneto. Rešenjem istog suda Su. 33/2010-54-19 od 01.10.2010. godine, donetim nakon usvajanja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, utvrđeno je da je tužilac neraspoređen sa pravom na naknadu plate u visini od 65% od osnovne plate za sve vreme dok se nalazi u statusu neraspoređenog zaposlenog. Tužilac je to rešenje primio i protiv njega nije podnosio žalbu. Rešenjem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Su. 33/2010-80-25 od 24.11.2010. godine tužiocu je po sili zakona prestao radni odnos sa 01.12.2010. godine, zbog toga što je bio neraspoređen dva meseca a ne postoji mogućnost njegovog premeštaja na drugo radno mesto. Presudom Upravnog suda U 30831/10 od 19.01.2012. godine poništeno je rešenje Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Su. 33/2010-80-25 od 24.11.2010. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Presudom istog suda U 3133/12 od 09.08.2012. godine poništeno je i rešenje Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Su 33/2010-80-25-1 oc 20.12.2012. godine, doneto u izvršenju presude U 30831/10 od 19.01.2012. godine, kojim je tužiocu sa 01.12.2010. godine po sili zakona prestao radni odnos i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Novo rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca nije doneto ni nakon rešenja Upravnog suda Ui 29/14 od 30.07.2015. godine kojim je naloženo Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici da u roku od 30 dana od dana dostaavljanja tog rešenja donese odluku po presudi U 3133/12 od 09.08.2012. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev kojim je tužilac, kao neraspoređeni državni službenik, tražio isplatu naknade plate za period od 01.05.2015. godnie do 31.12.2017. godine. Po stanovištu tog suda, zasnovanom na odredbi člana 138. Zakona o državnim službenicima i članu 34. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, tužilac kao neraspoređeni državni službenik ima pravo na naknadu plate za utuženi period jer nakon poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa u upravnom sporu nije doneto novo rešenje o prestanku njegovog radnog odnosa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, zasnovanom na članu 131. stav 1. tačka 3. Zakona o državnim službenicima, tužilac neosnovano potražuje isplatu naknade plate u spornom periodu jer mu je po sili zakona prestao radni odnos istekom roka od dva meseca računajući od 01.10.2010. godine, pri čemu je bez značaja što nakon presude Upravnog suda U 3133/12 od 09.08.2012. godine i rešenja tog suda Ui 29/14 od 30.07.2015. godine nije doneto novo, deklarativno rešenje o prestanku radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Prema odredbi člana 131. stav 1. tačka 3. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 79/05 ... 104/09), državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto - narednog dana od proteka dva meseca od kada je postao neraspoređen. Odredbom člana 133. navedenog zakona propisano je da u slučaju kada je pravilnik izmenjen tako da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može, uz svoju saglasnost, biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako ni takvo mesto ne postoji postaje neraspoređen.

Iz navedenih zakonskih odredbi sledi da neraspoređenom državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona ako u roku od dva meseca ne bude premešten na drugo radno mesto, pa zato rešenje o prestanku radnog odnosa u takvoj situaciji ima samo deklarativni karakter. Presuda Upravnog suda kojom je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca nije dovoljna za zaključak o osnovanosti njegovog zahteva za naknadu štete, u visini izgubljene naknade plate u spornom periodu, zato što novo rešenje o prestanku njegovog radnog odnosa nije doneto. Tužiocu je prestao radni odnos po sili zakona - protekom roka od dva meseca od dana donošenja rešenja kojim je utvrđeno da je neraspoređen, nezavisno od činjenice što nakon presude Upravnog suda nije ponovno odlučivano o njegovom radno-pravnom statusu, jer bi i to rešenje imalo samo deklaratorni karakter.

Iz tih razloga, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Nisu osnovani ni navodi tužioca da nisu utvrđene činjenice o konačnosti i pravnosnažnosti rešenja Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici od 01.10.2010. godine, kojim je utvrđeno da je tužilac ostao neraspoređen. Činjenica da je tužilac to rešenje primio i da protiv njega nije izjavljena žalba, utvrđena je iz njegovog iskaza, a isto je priloženo i uz njegovu tužbu. Pravnosnažne presude kojima je priznato pravo tužioca na naknadu plate u periodu od decembra 2010. godine do aprila 2015. godine nisu od uticaja n pravilnost pobijane drugostepene presude, sa stanovišta primene materijalnog prava i izraženog stava da je tužiocu prestao radni odnos po sili zakona, u smislu člana 131. stav 1. tačka 3. Zakona o državnim službenicima, tako da bi i rešenje koje bi državni organ doneo u izvršenju presude Upravnog suda imalo samo deklarativni karakter.

Rešenje predsednika Osnovnog suda u Leskovcu Su. 35-200/2024 od 02.10.2024. godine, kojim je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tadašnjeg Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici od 01.01.2010. godine do 30.10.2017. godine, predstavlja novi dokaz. Mogućnost dostavljanja novog dokaza uz reviziju nije propisana članovima 403-418 ZPP a odredbom člana 419. tog zakona nije predviđeno da se u postupku povodom revizije shodno primenjuje odredba člana 372. istog zakona.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković