U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Tehnic Develorment“ DOO Vranje – u likvidaciji, koga zastupa likvidacioni upravnik Miloš Stošić, čiji je punomoćnik Srđan Stanković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1322/2023 od 02.08.2023. godine, u sednici održanoj 13.02.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1322/2023 od 02.08.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 283/22 od 24.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .../2017 od 22.11.2017. godine, o otkazu ugovora o radu. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, a umesto vraćanja na rad isplati iznos od 482.704,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.11.2017. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 178.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1322/2023 od 02.08.2023. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilje i tužnog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, kao ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona, koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, jer su u obrazloženju revizijom pobijane presude ocenjeni bitni žalbeni navodi u skladu sa članom 396 stav 1 Zakona o parničnom postupku. Pobijanom presudom nije prekoračen tužbeni zahtev tako da su neosnovani i revizijski navodi o učinjenoj povredi koja je propisana članom 407. stav 1. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku nije razlog za reviziju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ..., na osnovu ugovora o radu od 16.04.2014. godine, sa pratećim aneksima ugovora o radu. Tužilja je počev od 09.01.2017. godine više od devet meseci odsustvovala sa rada zbog privremene sprečenosti za rad. Tuženom poslodavcu je dostavljala potvrde o privremenoj sprečenosti za rad i doznake potpisane od strane različitih lekara, sa različitim šiframa i dijagnozama bolesti, a u određenim periodima tužilja je odsustvovala sa rada i zbog nege deteta. Zbog sumnje o razlozima njenog odsustvovanja sa rada tuženi je u više navrata od nadležne filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Vranju tražio veštačenje zdravstevnog stanja tužilje. Tužilja je prema oceni lekarske komisije bila sprečena za rad od 14.09. do 21.09.2017. godine , a sposobna za rad od 22.09.2017. godine. Dana 27.09.2017. godine tužilja je dostavila poslodavcu novu potvrdu o nastupanja privremene sprečenosti za rad od 25.09.2017. godine, koju je izdao lekar ginekolog. Zbog sumnje u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada tuženi je uputio tužilju o svom trošku u Ginekološko-akušersku ordinaciju „Gineka“ iz Vranja radi pregleda i odgovarajuće analize, a radi utvrđivanja okolnosti vezanih za eventulanu zloupotrebu prava na odustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Pregled je bio zakazan za 29.09.2017. godine u 11,00 časova. U pozivu je zatraženo da tužilja ponese medicinsku dokumentaciju na osnovu koje pravda privremenu sprečenost za rad od 22.09.2017. godine i obaveštena je da ukoliko se ne odazove ovom pozivu poslodavca da će protiv nje biti pokrenut disciplinski postupak za nepoštovanje radne discipline. Navedeni poziv u pisanoj formi tuženi je uputio tužilji putem pošte preporučenom pošiljkom 27.09.2017. godine. Prilikom pokušaja uručenja navedenog pismena tužilja 28.09.2017. godine nije zatečena na adresi, te joj je ostavljen izveštaj. Istog dana u 15,48 časova pošiljka je uručena lično primaocu – tužilji na šalteru pošte (prema Izveštaju upravnika pošte 17501 Vranje br. 2017- SL od 11.10.2017. godine). Tužilja se na navedeni poziv i zakazan pregled nije odazvala, niti je tog dana kontaktirala ovlašćena lica ili službu ljudskih resursa kod poslodavca. Dopisom od 29.09.2017. godine, koji je poslodavac primio 02.10.2017. godine, tužilja je obavestila tuženog da nije bila u mogućnosti da se odazove pozivu za pregled zbog lošeg zdravstvenog stanja i saveta lekara za strogim mirovanjem. Zbog sumnje u verodostojnost dostavljenih doznaka kojime je tužilja pravdala odsustvo sa rada u periodu od 01.09.2017. godine do 30.09.2017. godine, tuženi se obratio direktoru Zdravstvenog centra Vranje sa molbom za obaveštenje kada i kome su iste predate od strane lekara i da li ih je tužilja lično preuzela, kog dana i u koje vreme. Prema odgovoru na navedenu molbu sve izveštaje o privremenoj sprečenosti za rad je tužilja preuzela lično. Tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu rešenjem od 22.11.2017. godine, primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 4. Zakona o radu, zbog nepoštovanja radne discipline, u smislu stava 3. istog člana, odnosno zbog odbijanja da se odazove na poziv poslodavca da dana 29.09.2017. godine izvrši odgovarajuću analizu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi koju je odredio poslodavac. Pre donošenja rešenja tužilja je pisanim upozorenjem upozorena o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i ostavljenoj joj je rok od 8 dana za izjašnjenje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja nalazeći da su se stekli razlozi za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline predviđeni članom 179. stav 4. u vezi člana 179. stav 3. Zakona o radu. Tužilja se nije javila na pregled na koji je uputio tuženi, a nije dokazala da je imala opravdan zdravstveni razlog za nedolazak na zakazani pregled, odnosno da zbog zdravstvenog stanja i saveta za strogim mirovanjem nije bila u mogućnosti da se odazove na pregled, imajući u vidu i da je tužilja lično na šalteru pošte pruzela poziv za zakazani pregled, kao i izveštaje o privremenoj sprečenosti za rad između ostalih i za period od 22.09. do 30.09.2017. godine. Kod izloženog, odbijen je i tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete iz člana 191. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...74/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako zloupotrebi pravo na odsustvao zbog privremene sprečenosti za rad.

Odredbom člana 179. stav 4. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvđivanja okolnosti iz stava 3. tačka 3. i 4. ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolonsti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog člana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstenu ustanovu, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti o eventualnoj zloupotrebi prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu je razlog za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline.

Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu tužilji, zaposlenoj kod tuženog, otkazan je ugovor o radu saglasno članu 179. stav 4. Zakona o radu, zbog nepoštovanja radne discipline tako što je odbila da se odazove na poziv poslodavca da dana 29.09.2017. godine izvrši odgovarajuću analizu u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi koju je odredio poslodavac.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilja izvršila navedenu radnju povrede radne discipline, koja joj je osporenim rešenjem stavljena na teret, kao i da je odgovorna za njeno izvršenje. Naime, tužilja se, bez opravdanog razloga kritičnom prilikom, nije odazvala pozivu poslodavca da izvrši zakazani pregled na koji ju je uputio radi utvrđivanja okolnosti iz člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu, pa je ostvaren razlog za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 4. Zakona o radu. Odbijanje zaposlenog, u konkretnom slučaju tužilje, da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi koju odredi poslodavac, saglasno navedenim zakonskim odredbama je nepoštovanje radne discipline i, po oceni Vrhovnog suda, takvo ponašanje da zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tužilja je znala, odnosno morala je znati da takvo njeno ponašanje predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu.

Tuženi poslodavac je poštovao proceduru propisanu odredbama člana 180. Zakona o radu, jer je tužilja pisanim putem upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, pa je, kod izloženog, osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu zakonito i nema uslova za poništaj, kako su to, pravilno našli nižestepeni sudovi.

Kako je odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno je odbijen i tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete iz člana 191. stav 5. Zakona o radu.

Iz izloženih razloga neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Otkazni razlog iz člana 179. stav 4. Zakona o radu, zbog koga je tužilji osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu, ne zavisi od toga da li je zaposleni zloupotrebio odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, već od činjenice da li je, kao u konkretnom slučaju tužilja, odbio da se odazove na poziv poslodavca da izvrši odgovarajuću analizu u ovlašćenoj zdravstenoj ustanovi u koju ga je uputio radi utvrđivanja okolnosti u vezi sa eventalnom zloupotrebom prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti na rad. Stoga je, suprotno navodima revizije, bez značaja što tuženi pre donošenja osporenog rešenja nije utvrdio da je tužilja zloupotrebila pravo na bolovanje i s tim u vezi osporio ocenu prvostepene i drugostepene lekarske komisije, rešenje RFZO Vranje o privremenoj sprečenosti za rad i drugu medicinsku dokumenataciju.

Iz navedenih razloga, a s obzirom da se ostalim navodima revizije ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković