Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju‚ zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud nalazi da je zbog ujednačavanja sudske prakse, neophodno dozvoliti reviziju tužene izjavljene u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu, u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima postupka, po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bivši radnik preduzeća „Navip“ i za obavljanje rada u fabrici nije primala zarade, te je njeno potraživanje nastalo iz radnog odnosa. Nad preduzećem „Navip“ dana 15.05.2012. godine otvoren je postupak stečaja, tužilja je prijavila svoje potraživanje u skladu sa Zakonom o stečaju i isto joj je priznato Zaključkom Privrednog suda u Beogradu St. 268/12 od 17.12.2013. godine, ali do odluke po prigovoru nije isplaćeno potraživanje u celosti, već je dana 23.12.2020. godine izvršena jedna uplata od 7,01% od utvrđenog potraživanja u trećem isplatnom redu koja iznosi 5.765,55 dinara, a od ukupno priznatog potraživanja od 82.284,08 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. br. 726/19 od 09.05.2019. godine usvojen je prigovor predlagača i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St. 268/12, te naloženo stečajnom sudiji da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja tog suda preduzme sve neophodne mere i radnje koje su potrebne da bi se pristupilo formiranju i unovčavanju stečajne mase stečajnog dužnika. Po izjašnjenju stečajnog upravnika, „Navip“ a.d. Beograd u stečaju privatizovan je po Zakonu o svojinskoj transformaciji („Službeni glasnik“ RS 32/97 i 10/01) rešenjem broj 124-1/200-23 od 02.01.2001. godine Ministarstva za privredu i privatizaciju.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je usled utvrđene nedelotvornosti stečajnog postupka St br. 268/12 koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu tužiljino potraživanje nije u celosti namireno, čime je povređeno pravo na mirno uživanje imovine iz čl. 58 Ustava Republike Srbije i čl. 1 Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Dalje obrazlaže da Republika Srbija odgovara zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka, kao i odluka u kojima su u stečajnom postupku utvrđena potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, a koja su bez njihove krivice ostala nenamirena u stečajnom postupku, vođenim nad stečajnim dužnikom u većinski državnom ili društvenom vlasništvu, zbog čega je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev za iznos od 76.518,53 dinara, dok je za preostali iznos od 5.765,55 dinara sa zateznom kamatom zahtev odbijen budući da je taj iznos tužilji isplaćen u stečajnom postupku. Na dosuđeni iznos 76.518,53 dinara, tužilji je dosuđena zatezna kamata od dana kada je tužilji priznato potraživanje.

Drugostepeni sud prihvata razloge prvostepenog suda u pogledu postojanja pravnog osnova i odgovornosti tužene za štetu koja je dosuđena tužilji. Međutim, drugostepeni sud je stava da na iznos koji predstavlja glavno potraživanje priznato u stečajnom postupku, zatezna kamata dalje teče od momenta podnošenja tužbe, a ne od dana kada je tužilji priznato potraživanje, zbog čega je u tom delu drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, činjenično stanje ostalo je nepotpuno utvrđeno.

Izloženo stanovište nižestepenih sudova da je tužena u konkretnom slučaju objektivno odgovorna za imovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i da postoji uzročno – posledična veza između rada organa tužene i nastale štete tužiocu, s obzirom da je potraživanje tužilje iz radnog odnosa nastalo u vreme dok je stečajni dužnik većinski bio u društvenoj svojini, za sada se ne može prihvatiti.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od godinu dana od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.), odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3.). Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine i njegovom dopunom usvojenoj na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U pogledu stečajnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da potraživanje tužilje jeste iz radnog odnosa, ali činjenicu da je stečajni dužnik „Navip“ AD Beograd u vreme nastanka potraživanja bio u većinskom državnom odnosno društvenom kapitalu, nižestepeni sudovi nisu razjasnili na siguran i pouzdan način, imajući u vidu da se radi o preduzeću koje je privatizovano po Zakonu o svojinskoj transformaciji, rešenjem Ministarstva za privredu i privatizaciju od 02.01.2001. godine. U nižestepenim odlukama se ne navodi iz kog perioda potiče potraživanje koje je tužilji priznato u stečajnom postupku, pa imajući u vidu da je stečajni dužnik „Navip“ AD Beograd prošao kroz svojinsku transformaciju, neophodno je utvrditi promene u kapitali izvršenim u periodu nastanka predmetne obaveze.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja potpuno i pravilno utvrditi činjenično stanje od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava i na nesumnjiv način utvrditi strukturu kapitala, tj. vlasničku strukturu preduzeća „Navip“ a.d. Beograd u stečaju, odnosno kada je nastalo predmetno potraživanje i da li je tada dužnik imao većinski društveni ili državni kapital. Pošto utvrdi navedene činjenice, imaće u vidu da u slučaju da ukoliko se utvrdi da u momentu nastanka potraživanja stečajni dužnik nije poslovao sa državnim odnosno društvenim kapitalom, da je nužno dokazivanje uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivanje da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda.

Kako pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenja navedenih činjenica, prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti po iznetim primedbama ovog suda, pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković