.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11526/2025
01.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Kubat, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za finansijski lizing „Erste Leasing“ d.o.o. Beograd – Novi Beograd, čiji je punomoćnik Luka Andrić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1281/24 od 07.02.2025. godine, u sednici održanoj 01.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1281/24 od 07.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1281/24 od 07.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 1281/24 od 07.02.2025. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću P 9517/2021 od 03.04.2024. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništava odredba člana 4. stav 1. Ugovora o lizngu od 10.12.2004. godine sadržan u tački VI podtačka 8. obrasca Posebne odredbe ugovora, da se obaveže tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.12.2004.godine do isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 22.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplati, dok je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog do traženih 27.000,00 dinara sa traženom kamatom odbijen kao neosnovan. Stavom petim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka od 21.800,00 dinara, dok je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka preko dosuđenog do traženog 22.640,00 dinara odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost odredbe ugovora o lizingu, kojom je predviđena obaveza tužioca da tuženom plati jednokratnu naknadu kao nepovratni manipulativni trošak, te da se obaveže tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos koji mu je naplatio po navedenom osnovu, sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Ovo zbog toga što je predmetni ugovor o kreditu zaključen 10.12.2004. godine, kada nije postojala propisana zakonska niti podzakonska obaveza banaka i lizing preduzeća da u predugovornoj fazi upoznaje korisnika kredita sa vrstom i visinom troškova kredita, niti obaveznost uručenja ponude (osnovni podaci o kreditu) na posebnom obrascu ili u pisanoj formi. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
