Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodeći da su pobijana rešenja doneta suprotno odredbi člana 261. stav 1. i 2. ZKP, iz razloga što u pravnosnažnoj presudi kojom je okrivljeni oglašen krivim nema ni jedne reči o tome da je okrivljeni dužan da privatnom tužiocu naknadi troškove krivičnog postupka, a što je sud bio dužan da jasno napiše i to kroz obavezu okrivljenog da privatnom tužiocu nadoknadi troškove krivičnog postupka i da odredi iznos odnosno visinu tih troškova. Naime, na kraju glavnog pretresa svi troškovi privatnog tužioca su bili poznati i sud je bio dužan da ukoliko priznaje troškove privatnom tužiocu odmah donese odluku o tome, tako da u konkretenom slučaju nije bilo mesta primeni odredbe člana 262. stav 2. ZKP, jer nije bilo nikakvih podataka o visini troškova koje je trebalo naknadno pribavljati. Dakle, sud je postupio protivno odredbi člana 262. ZKP jer je odlučio suprotno pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Kruševcu K.br.359/22 od 04.09.2024. godine u kojoj okrivljeni nije obavezan da privatnom tužiocu nadoknadi troškove krivičnog postupka, već je samo obavezan da plati sudski paušal u iznosu od 8.000,00 dinara.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, a stavom 2. istog člana propisano je da će, ukoliko nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneti predsednik veća ili sudija pojedinac, kada se ti podaci pribave.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Kruševcu K.br.359/22 od 04.09.2024. godine okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 dinara. Privatni tužilac je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka i da sudu na ime paušala plati iznos od 8.000,00 dinara. Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 212/24 od 13.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K.br.359/22 od 04.09.2024. godine potvrđena. Punomoćnik privatnog tužioca podneo je sudu zahtev za naknadu troškova punomoćnika privatnog tužioca dana 27.03.2025. godine.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud pravnosnažnom presudom K.br.359/22 od 04.09.2024. godine, nakon što je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osudio ga na novačnu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 dinara., okrivljenog obavezao i da nadoknadi troškove krivičnog postupka u koje spadaju i nužni izdaci privatnog tužioca i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika, te je naknadno doneo rešenje K br.359/22 od 30.07.2025. godine o visini troškova, nakon što je punomoćnik privatnog tužioca opredelio visinu istih, a što je sve saglasno odredbama člana 262. stav 1. i 2. ZKP, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je nižestepenim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Biljane Ilić, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković