U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., koga zastupa punomoćnik Živan Jeremić advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Milenko Čeperković, advokat iz ... i VV iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3476/23 od 22.08.2024. godine, u sednici održanoj 13.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3476/23 od 22.08.2024. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3476/23 od 22.08.2024. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu P 1712/2021 od 16.03.2023. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., Opština ..., kojim je tražio da se prema tuženoj BB iz ..., Opština ..., utvrdi da je tužilac suvlasnik sa udelom od ½ na nepokretnosti na kojoj je upisana tužena, i to na postojećoj spratnoj stambenoj zgradi izgrađenoj na kp.br. ../9 KO ..., ulica ... br. .., koja se sastoji od prizemlja, prvog sprata i potkrovlja, kao i sukorisnik srazmernog dela zemljišta kp.br. ../9, označenog kao voćnjak 3. klase površine 0.05,15 ha, sve upisano u Službi za katastar nepokretnosti Vrnjačka Banja, pos.br. ..9 KO ..., te da prethodno označene nepokretnosti predstavljaju njegovu posebnu imovinu stečenu za vreme trajanja braka, što bi tužena bila dužna priznati i dozvoliti da se tužilac na osnovu ove presude uknjiži u katastru nepokretnosti, kao nosilac prava svojine na objektu i kao nosilac prava korišćenja na zemljištu sa udelom od ½, umesto uknjižene prvotužene, a što bi tuženi VV iz ... bio dužan priznati i dozvoliti uknjižbu tužioca kao nosioca prava svojine i korišćenja sa udelom od ½ umesto uknjižene tužene. Stavom drugim izreke odlučeno je da će odluka o troškovima biti doneta kroz odluku o eventualnom tužbenom zahtevu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. Glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, zbog čega nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac i tužena su bivši supružnici, a tuženi VV je sin tužioca. Tužilac i tužena su zaključili brak 11.06.2004. godine, nakon čega su živeli u Švajcarskoj. Faktička zajednica života stranaka je prestala u aprilu 2009. godine zbog poremećenih odnosa, a brak je razveden pravnosnažnom presudom Sudske jedinice u Aranđelovcu P.br.6892/10 dana 02.02.2011. godine.

Za vreme trajanja braka tužilac i tužena su, kao kupci, dana 18.01.2005. godine zaključili ugovor o kupoprodaji nepokretnosti na kp.br. ../9, i to porodične stambene zgrade – kuće izgrađene na ovoj parceli, sa GG, kao prodavcem. U ugovoru, u članu 2, navedeno je da kupci sa pojedinačnim učešćem u visini suvlasničkih udela od po ½ kupuju predmetnu nepokretnost za kupoprodajnu cenu od 35.000 evra, a što su ugovorne strane potvrdile svojim potpisima na ugovoru. Među strankama je nesporno da je stvarna cena ove nepokretnosti 50.000 evra. Od 2005. godine, kada je kuća kupljena, u njoj žive ćerka i zet tužene, uz saglasnost tužioca. Tužilac je ugovorom o poklonu nepokretnosti od 15.05.2009. godine overenim pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu pod Ov.br. 3132/09 svoj udeo od ½ poklonio svom sinu VV, i to na postojećoj stambenoj zgradi sa srazmernim udelom na zemljištu na kome se zgrada nalazi. Kao vlasnici na navedenoj nepokretnosti u listu nepokretnosti broj ..9 KO ... upisani su sa po ½ tuženi BB i VV.

Tužilac je od 1979. godine radio u Švajcarskoj, dve godine pre toga je radio u Nemačkoj, a od jula meseca 1998. godine se nalazi u invalidskoj penziji. Za vreme trajanja braka tužilac je primao penziju u visini od 2.000 CHF sve do 01.05.2009. godine, od kada njegova penzija iznosi 1.300 CHF. Tužena BB je po profesiji fizioterapeut, u vreme zaključenja braka je već bila u penziji, sa mesečnim iznosom od 26.000,00 dinara, a u periodu pre zaključenja braka ostvarivala je dodatne prihode, pružajući usluge masaže.

Tužilac i tužena su u svojim iskazima naveli da je svako od njih imao svoju ušteđevinu pre zaključenja braka, i da su tu ušteđevinu uložili u kupovinu kuće čiju su cenu isplatili upravo iz posebne imovine.

Veštak ekonomsko finansijske struke je obračunao ušteđevinu koju je tužena mogla da ostvari prihodovanjem od usluga fizioterapeuta van radnog vremena u iznosu od 16.500 evra, ali nije mogao da utvrdi koliki je doprinos tužene, odnosno kolika je zaista bila njena ušteđevina.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je sporna nepokretnost mogla biti stečena samo od posebnih sredstava tužioca ili tužene, zbog kratkog roka kupoprodaje nakon zaključenja braka, te da  tužena nije dokazala da je učestvovala u kupovini sporne nepokretnosti u udelu od 50% svojim posebnim novčanim sredstvima koja je stekla pre zaključenja braka, te je zaključio da je tužilac isključivo svojim sredstvima isplatio kupoprodajnu cenu, a da se tužena samo formalno vodila kao kupac.

Apelacioni sud je ocenio da je pravilan zaključak prvostepenog suda da navedena nepokretnost ne predstavlja zajedničku imovinu stranaka, međutim, smatrao je da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 20. ZOSPO a nije primenio odredbu člana 33. ZOSPO i člana 63. Zakona o državnom premeru i kastastru.

Naime, iz odredbe člana 2. ugovora o kupoprodaji sporne nepokretnosti konstatovano je da tužilac i tužena, kao kupci, kupuju predmetnu nepokretnost sa pojedinačnim učešćem u visini suvlasničkih udela od po 1/2 , pa proizlazi da navedena nepokretnost nije stečena zajedničkim radom tužioca i tužene, kao bivših supružnika, u toku trajanja bračne zajednice, već je ova nepokretnost kupljena od ušteđevine supružnika stečene pre braka. Prodavac sporne nepokretnosti je tužiocu i tuženoj, kao suvlasnicima, a ne supružnicima, dao saglasnost da se upišu u javne knjige u skladu sa članom 5. ugovora, što je u evidenciji katastra nepokretnosti sprovedeno i tužena upisna kao suvlasnik ove nepokretnosti, a članom 63. Zakona o državnom premeru i katastru je proklamovano načelo pouzdanja u javne knjige i pretpostavka tačnosti i potpunosti upisa svojinskih i drugih prava na upisanoj nepokretnosti. Ova pretpostavka se može osporavati, a u konkretnom slučaju tužilac nije pouzdano dokazao da je ova nepokretnost kupljena isključivo od njegove ušteđevine koje je stekao pre zaključenja braka, te da nepokretnost predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Vrhovni sud smatra da je drugostepeni sud, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a razloge za takvu presudu u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da drugostepeni sud nije pravilno primenio pravila o teretu dokazivanja i da tužena nije dokazala da je mogla da uštedi polovinu kupoprodajne cene pre zaključenja braka, a da je tužilac to dokazao svojim iskazom. Prema oceni Vrhovnog suda, i tužilac i tužena su isključivo svojim iskazima dokazivali da su imali ušteđevinu koju su stekli pre zaključenja braka i da su tu ušteđevinu uložili u sticanje sporne nepokretnosti. Drugostepeni sud je,  u tom pogledu, ocenio da su i tužilac i tužena BB mogli da pre zaključenja braka uštede novčana sredstva koja su uložili u kupovinu sporne nepokretnosti, zbog čega su i u ugovoru o kupoprodaji navedeni kao kupci sa pojedinačnim učešćem u visini suvlasničkih udela od po ½, te im je prodavac dao saglasnost da se u javne knjige upišu kao suvlasnici sa po ½.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega nema pravo na naknadu troškova tog postupka u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković