Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ilić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3319/23 od 03.10.2023. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3319/23 od 03.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3319/23 od 03.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1095/22 od 18.04.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove 130.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do konačne isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog, a do traženog iznosa od 250.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; za pretrpljeni strah iznos od 140.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do konačne isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog, a do traženog iznosa od 250.000,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 106.000,00 dinara, od čega na iznos od 86.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3319/23 od 03.10.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke u pogledu dosuđene naknade štete za pretrpljene fizičke bolove i odbija žalba tužene u ovom delu, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu stava prvog izreke u pogledu dosuđene naknade za pretrpljeni strah tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok je deo zahteva preko navedenog od iznosa od 140.000,00 dinara do dosuđenog prvostepenom presudom, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 105.200,00 dinara, od čega na iznos od 86.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova preko navedenog iznosa, pa do iznosa od 106.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom, odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse, jer su odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 26.05.2022. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja je 230.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Takođe, nema uslova ni za primenu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

U smislu citiranog člana, pravilo o dozvoljenosti revizije kod preinačenja primenjuje se samo u situaciji kada je izvršeno preinačenje na štetu revidenta, odnosno kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja pravo uskraćeno ili smanjeno. U konkretnom slučaju, odluka je preinačena u korist revidenta – tužene, pa pravo tužene nije uskraćeno ni smanjeno, zbog čega revizija na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković