.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2673/2025
05.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženih Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije sa sedištem u Beogradu, kao pravnog sledbenika Agenicije za privatizaciju i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 811/25 do 19.03.2025. godine, u sednici održanoj 05.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 811/25 do 19.03.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 811/25 do 19.03.2025. godine.
ODBIJAJU SE, kao neosnovni, zahtevi tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije i tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 207/21 od 29.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijeni su, kao neosnovani, prigovori stvarne i mesne nenadležnosti suda u odnosu na prvotuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije iz Beograda, kao pravnog sledbenika Agenicije za privatizaciju Beograd i drugotuženu Republiku Srbiju. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezana prvotužena da tužiocima isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev svih tužilaca u delu tužbenog zahteva kojim su tražili da se obaveže Republika Srbija da solidarno sa prvotuženom kao pravnim sledbenikom Agenicije za privatizaciju tužiocima isplati iznose iz stava drugog izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilaca da drugotužena solidarno sa prvotuženom naknadi troškove parničnog postupka. Stavom petim izreke, obavezana je prvotužena da svim tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.658.788,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od sticanja uslova za izvršnost presude do isplate. Stavom šestim izreke, usvojen je zahtev drugotužene pa su obavezani tužioci da drugotuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 76.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 811/25 do 19.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilaca i tužene Agencije za vođenje spora u postupku privatizacije i potvrđena presuda Trećeg Osnovnog suda u Beogradu P1 207/21 od 29.11.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažen presude donete u drugom stepenu tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj, u smislu člana 404. ZPP.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka su tražili i opredelili.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanje sudske praske, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, pošto solidarna obaveza tužene postoji zbog propusta njenog pravnog prethodnika - Agencije za privatizaciju, u postupku usvajanja socijalnog programa, kao organa nadležnog za sprovođenje postupka restrukturiranja poslodavca tužilaca Kompanija „International CG“ d.p. Beograd i „Generalexport“ d.p. Beograd. O ovom pitanju izražen je stav u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/2016 od 31.01.2018. godine, nakon odluke Ustavnog suda Už 2049/2013 od 04.10.2013. godine, koja je prihvatila stanovište u odluci Už 4639/2012 od 08.05.2013. godine i koja ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u tom predmetu, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Po tako ustanovljenoj praksi, odgovornost tužene proizlazi iz propusta da u programu restrukturiranja utvrdi način realizacije i izvor sredstava za isplatu spornih naknada, a novčana sredstva ostvarena prodajom imovine subjekata privatizacije preneta su u stečajnu masu.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 02.10.2020. godine, Tužioci se nalaze u položaju običnih (prostih) suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, kada se vrednost predmeta spora merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužilaca posebno. Najveća vrednost pojedinačnog zahteva o kome je odlučeno pobijanom presudom je AA i iznosi 1.497.720,59 dinara, pa kako ne prelazi navedeni imovinski cenzus, odluka je u stavu drugom izreke doneta na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije nije uspela u revizijskom postupku, a navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni i nužni za odluku o reviziji, pa je odluka u stavu trećem izreke doneta na osnovu odredbi članova 154. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
