Posebna revizija, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) je izuzetno pravno sredstvo koje se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da nije ispunjen nijedan od uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od pravnog stava koji je ovaj sud izrazio u svojim brojnim odlukama kojima je raspravljeno pitanje prava policajaca i ovlašćenih službenih lica na uvećanu platu po osnovu dežurstva van radnog vremena (pripravnost).

Pripravnost, kao poseban oblik rada van radnog vremena u kom zaposleni mora biti stalno dostupan da bi, ako nastane potreba, izvršio neku neodložnu intervenciju, u znatnoj meri ograničava slobodu kretanja zaposlenog, te se za ovaj status zaposlenima dodeljuje određena nadoknada, jer takav zaposleni u svakom momentu može biti pozvan na rad, a dežurstvo van radnog vremena vrši se isključivo u cilju obavljanja posla. Tužena poslodavac je obavezana na isplatu tražene naknade jer je u obavezi da neposredno primenjuje poseban kolektivni ugovor (važeći u spornom periodu) donet u skladu sa zakonom i Uredbu o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u državnim organima izabranih, odnosno postavljenih lica, kojom su propisani uslovi i parametri za određivanje visine te naknade, usled čega prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarivanje tog prava podnošenjem pisanog zahteva nije uslov za pokretanje sudskog postupka. Prema tome, da li će rukovodioci organa o tom pravu da odlučuju posebnim rešenjem za svakog zaposlenog pojedinačno, protiv kog pojedinačnog akta je dozvoljena žalba u upravnom postupku i obezbeđena sudska zaštita u uporavnom sporu, nije od uticaja na obavezu isplate zahtevane naknade. O zahtevanim naknadama tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke ovog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.

Shodno tome, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U parnicama iz radnih odnosa, prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se u takvim parnicama tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je reč u ovom slučaju, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom radi naknade neisplaćenog uvećanja plate po osnovu pripravnosti (tužba radi novčanog potraživanja) podneta je 11.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 435.285,86 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu o novčanom potraživanju u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković