Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, a troškove za sastav tog odgovora je tražila.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 - drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Takođe, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u ovom sporu ne predstavlja relevantan revizijski osnov, shodno članu 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je tokom 2005. godine počela da radi kod pravnog prethodnika tužene banke, u ekspozituri u ... . Aneksom iz decembra 2013. godine premeštena je na poslove koordinatora u ekspozituru ..., da bi 29.09.2014. godine zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme radi obavljanja poslova kontrolora u ... . Ugovorom o radu od 18.12.2015. godine, određeno je da će tužilja obavljati poslove kontrolora u ekspozituri ..., ali i druge poslove po nalogu šefa ekspoziture. U periodu jun – septembar 2016. godine, u ekspozituri ... je izvršena vanredna (unutrašnja) kontrola i o tome je sastavljen izveštaj revizora od 15.09.2016. godine sa uočenim nepravilnostima u radu u vršenju blagajničkih poslova. Mesec dana po završenoj revizijskoj kontroli, tuženi poslodavac je dostavio tužilji Upozorenje o postojanju razloga za otkaz zbog učinjene povrede radne obaveze, čije navode je tužilja negirala. Rešenjem od 13.10.2016. godine, tužilja je udaljena sa rada u trajanju od tri meseca, od 17.10.2016. godine do 17.01.2017. godine, sa utvrđenim pravom na naknadu zarade u visini od 1/3 osnovne zarade. Osporenim rešenjem od 18.11.2016. godine, donetim zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tač. 1) i 5) Zakona o radu, tužilja se tereti da je radeći na radnom mestu kontrolora u ekspozituri ... nesavesno obavljala poslove kontrolora, što je utvrđeno iz Izveštaja službe unutrašnje revizije od 23.09.2016. godine i Izveštaja službe kontrole usklađenosti poslovanja banke od 15.09.2016. godine, te da je vršeći blagajničke poslove, u periodu od 04.07.2016. godine do 01.09.2016. godine, učinila više propusta i nepravilnosti u radi na poslovima blagajnika i da je taksativno nabrojane blagajničke transakcije nesavesno i nemarno izvršavala, suprotno internim aktima poslodavca. Utvrđeno je i da je po povratku sa porodiljskog odsustva u junu 2016. godine tužilja nastavila da radi isključivo blagajničke poslove, a da u ekspozituri ... tada niko nije obavljao poslove kontrolora na koje je ona bila raspoređena ugovorom; da tužilja nije tražila pisanim putem od poslodavca da joj se omogući da obavlja poslove kontrolora, jer je imala nalog direktorke da obavlja poslove blagajnika; da su propusti za koje se tužilja tereti bili propusti na radnom mestu blagajnika; da su ti propusti nastali zbog prevelikog obima posla; da su u ekspozituri ... tada radila samo dva blagajnika, dok su sistematizacijom bila predviđena četiri blagajnika; da je dnevni obim transakcija u tom periodu bio oko 300 - 500 naloga; da zbog velikog obima posla tužilja nije imala vremena za pauzu u toku rada, niti ju je mogla koristiti; da po povratku sa porodiljskog odsustva tužilja nije bila upoznata od strane rukovodilaca sa novim internim aktima banke i uputstvima, već su je u toku rada kolege usmeno obaveštavale o izmenama; da je bila upoznata da je izvršena kontrola u banci i sačinjen izveštaj revizora; da je ubrzo po sačinjavanju izveštaja dobila otkaz; da je po oceni svog neposrednog rukovodioca – šefa ekspoziture u ... tužilja bila odgovoran i savestan radnik. Zbog prevelikog obima posla i nedostatka radnika šef ekspoziture u ... je tražila ispomoć od centralne banke, ali bez uspeha. Stranke u postupku nisu osporavale računsku tačnost obračuna iz nalaza veštaka - aktuara od 14.05.2019. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su našli da je tužbeni zahtev tužilje osnovan, jer nisu bili ispunjeni razlozi za otkaz ugovora o radu tužilji u smislu člana 179. stav 2. tač. 1) i 5) Zakona o radu. U konkretnom slučaju tužena nije dokazala, u smislu člana 231. ZPP, da je tužilja svojom krivicom učinila povrede radne obaveze za koje se tereti osporenim rešenjem. Tužena banka nije adekvatno i pravilno organizovala proces rada u predmetnoj ekspozituri, pa uočeni propusti za koje se tužilja tereti osporenim rešenjem nisu bili rezultat tužiljine namere i svesti da ih učini, ni proizvod njenog nesavesnog i nemarnog vršenja radnih obaveza, već su u direktnoj uzročno – posledičnoj vezi sa učinjenim propustom tužene banke da pravilno, odgovorno, savesno i racionalno organizuje proces rada u predmetnoj ekspozituri, u skladu sa zakonom i aktom o sistematizaciji i da tužilji obezbedi vršenje poslova utvrđenih njenim ugovorom o radu, saglasno članu 16. Zakona o radu. Posledično, primenom člana 191. stav 5. Zakona o radu, usvojen je i zahtev tužilje za naknadu štete, saglasno obračunu iz nalaza veštaka.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; 5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Imajući u vidu prethodno navedeno, i prema stanovištu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni razlozi za otkaz ugovora o radu tužilji u smislu člana 179. stav 2. tač. 1) i 5) Zakona o radu, jer je za ispunjenost ovog otkaznog razloga potrebno da je povreda radne obaveze učinjena od strane zaposlenog krivicom, koja podrazumeva subjektivnu svest zaposlenog o nedozvoljenosti njegovog ponašanja (činjenja ili nečinjenja), a što tužena banka, na kojoj je shodno članu 231. ZPP teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog, nije učinila.

Sledom navedenog, pravilno je osporeno rešenje poništeno kao nezakonito, a posledično i odluka o naknadi štete tužilji umesto vraćanja na rad, shodno članu 191. stav 5. Zakona o radu.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.

Kako tužena nije uspela u postupku po reviziji, te kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 153. i člana 154. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković