.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5506/2025
30.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Blagojević advokat iz ..., protiv tuženod AD „Elektromreža Srbije“ iz Beograda, čiji su punomoćnici Sofija Ilić, Rada Janković i Ivana Nedović advokati iz ..., radi isplate naknade za stvarnu službenost, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 1044/24 od 26.11.2024. godine, u sednici veća održanoj 30.04.2025. godine doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 1044/24 od 26.11.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu P 2526/23 od 05.09.2024. godine odbačena je tužba tužilje od 21.12.2023. godine kao nedozvoljena.
Rešenjem Višeg suda u Pančevu Gž 1044/24 od 26.11.2024. godine, u prvom stavu izreke odbačena je kao neblagovremena žalba tužilje od 25.09.2024. godine izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Pančevu P 2526/23 od 05.09.2024. godine. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Kako je izjavljena revizija dozvoljena na osnovu člana 420. stav 3. ZPP, to se revident neosnovano poziva na primenu odredbi člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijano pravnosnažno rešenje, na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima, rešenje Osnovnog suda u Pančevu P 2526/23 od 05.09.2024. godine, doneto u sporu male vrednosti, sadrži pouku o pravnom leku da se može izjaviti žalba u roku od 8 dana od dana prijema prepisa rešenja. Punomoćnik tužilje je navedeno rešenje uredno primio dana 10.09.2024. godine, a žalbu protiv tog rešenja je podneo 25.09.2024. godine.
Kako se radi o sporu male vrednosti, u kome je odredbom člana 479. stav 3. ZPP propisano da protiv prvostepene presude, odnosno rešenja iz stava 1. ovog člana (rešenja kojim se okončava postupak) stranke mogu da izjave žalbu u roku od osam dana, poslednji dan roka za podnošenje žalbe bio je 18.09.2029. godine (sreda).
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilnom primenom odredbi člana 389. stav 1. u vezi člana 378. stav 2 ZPP odbacio žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje.
Revizijskim navodima se ponavljaju navodi isticani u žalbi koja je odbačena kao neblagovremena. Ovi navodi se ne odnose na blagovremenost žalbe protiv prvostepene odluke te nisu od značaja za odlučivanje o izjavljenoj reviziji.
Na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi odlučivanja o reviziji tužilje, u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
