.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2785/2025
01.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Laki komerc“ Beograd, Ogranak Jagodina, čiji je punomoćnik Aleksandar Janković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 532/25 od 14.05.2025. godine, u sednici održanoj 01.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 532/25 od 14.05.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 532/25 od 14.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 532/25 od 14.05.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P1 147/22 od 22.10.2024. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada u periodu od januara do avgusta 2019. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom sa datumom sve bliže opredeljeno u stavu prvom izreke prvostepene presude i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 175.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom je isplata tužiocu na ime neisplaćene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada u periodu od januara do avgusta 2019.godine. Pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je zahtev tužioca usvojen, kod činjenično – pravne situacije da je tužilac u navedenom periodu radio duže od ugovorenog radnog vremena, odnosno preko punog četrdesetočasovnog radnog vremena. Tuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Takođe, revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i sa kojih razloga je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.02.2022. godine, i vrednost predmeta spora u tužbi je označena na 10.000,00 dinara, a podneskom od 17.10.2024. godine, preciziran je tužbeni zahtev. Vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija je 156.587,84 dinara.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novačno potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvredost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
