Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12223/2025
23.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz naselja ..., čiji je punomoćnik Ilija Petrušić, advokat iz ..., protiv tuženog „Elektrodistribucija Srbije“ DOO Beograd, Ogranak Elektrodistribucija Leskovac, koga zastupa punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 199/25 od 05.03.2025. godine, u sednici održanoj 23.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 199/25 od 05.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 199/25 od 05.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P 5289/23 od 08.07.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za uspostavljenu stvarnu službenost prolaskom dalekovoda, bliže određenog u ovom stavu izreke, preko katastarske parcele broj .. upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... u površni od 1149 m2 na kojoj je ustanovljena službenost, srazmerno vlasničkom udelu od 1/2 dela, isplati iznos od 48.827,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 08.07.2024. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 156.013,08 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 199/25 od 05.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog (kasacionog) suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava u pogledu pasivne legitimacije tuženog u vezi sa Izmenama i dopunama Zakona o energetici koje su stupile na snagu 01.01.2025. godine. Ovo iz razloga što je predmet tražene pravne zaštite isplata novčane naknade zbog konstituisane zakonske stvarne službenosti prolaska kabla električne energije (dalekovoda) vazdušnim putem iznad katastarske parcele u suvlasništvu tužioca, o kojoj je odlučeno na osnovu članova 49, 50 i 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koje regulišu stvarnu službenost i odredbi člana 218. Zakona o energetici koji je važio u vreme podnošenja tužbe i zaključenja glavne rasprave. Odluka o obavezi tuženog da tužiocu isplati odgovarajuću novčanu naknadu zbog ograničenog korišćenja i umanjenja tržišne vrednosti njegove parcele doneta je polazeći od okolnosti konkretnog slučaja, pri čemu su nižestepeni sudovi vodili računa za koliko je umanjena tržišna vrednost poslužnog dobra tužioca zbog zakonom ustanovljene službenosti, a visina naknade je određena uz pravilnu ocenu nalaza i mišljenja veštaka, što je sve u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate novčane naknade podneta je 10.10.2023. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara. Podneskom od 19.04.2024. godine tužilac je preinačio tužbu tako što je povisio tužbeni zahtev na isplatu iznosa od 48.827,02 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, sledi da je revizija tuženog nedozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.