Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5135/24 od 15.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz stava 1. tog člana za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u spornom periodu bila zaposlena kod tužene u svojstvu civilnog lica i rešenjem od 04.04.2001. godine raspoređena je na radno mesto ... . Ovim rešenjem je određeno da se osnovna plata tužilje određuje u visini od 1.314 bodova i to na ime osnovne plate 1.100 bodova, na ime vojnog dodatka u iznosu od 15% - 165 bodova i na ime dodatka na penzijski staž u iznosu od 4,5% - 49 bodova. Rešenjem direktora tužene od 22.11.2011. godine određeno je da se na važeću vrednost boda dodaje postojeći vojni dodatak od 15%, koji se u obračunskom listu plate iskazuje u stavci „zarada po vremenu“ i ovakav obračun zarade zaposlenih civilnih lica na službi kod tužene primenjivao se od 01.11.2011. godine do juna 2019. godine, kada je novim rešenjem tužene od 14.06.2019. godine određeno da se iz važeće vrednosti boda ponovo izdvaja vojni dodatak i posebno iskazuje na platnom listu, na koji način se zarada obračunava počevši od jula 2019. godine, saglasno čemu prestaje da važi rešenje tužene od 22.11.2011. godine. Veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, koje je zasnovano na dostavljenim obračunaskim listama plate tužilje, utvrđeno je da ukupni iznos vojnog dodatka od 15% za tužilju za utuženi period od marta 2018. godine zaključno sa majom 2019. godine iznosi 53.110,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 8. stav 1, 194. i 195. Zakona o Vojsci Srbije, člana 135. Zakona o Vojsci Jugoslavije, člana 164. Zakona o radu i člana 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU «Dedinje», zaključili da tužena u spornom periodu od marta 2018. godine zaključno sa majem 2019. godine nije isplaćivala tužilji uvećanu zaradu sa vojnim dodatkom od 15%, te su tužbeni zahtev usvojili obavezujući tuženu da tužilji isplati navedeni dodatak zajedno sa doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa članovima 2, 3. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Zaključak da tužena nije isplaćivala uvećanje na ime vojnog dodatka sudovi su izveli iz činjenice da u obračunskim listama plate za tužilju u spornom periodu nije posebno iskazivana stavka vojnog dodatka, odnosno da je isti iskazivan u iznosu od 0,00 dinara, pa kako je rešenjem tužene određeno da uz osnovnu platu tužilja ima pravo na vojni dodatak od 15%, stanovište nižestepenih sudova je da je tužena bila dužna da u navedenom periodu obračunava i isplaćuje tužilji platu uvećanu za navedeni procenat.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilnost primene materijalnog prava se za sada ne može ispitati zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1) i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1), a da do stupanja na snagu propise iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2).

Vlada je na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07, 10/13). Prema članu 9a Uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Saglasno napred citiranim odredbama Zakona i Uredbe, kao i da u spornom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“, to se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjivao Pravilnik o raspodeli dobiti i zaradama civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, koji je u članu 19. stav 1. propisivao da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manervima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate.

Kako transformacija Vojne ustanove „Dedinje“ nije okončana, tužilja još uvek nije stekla status vojnog službenika ili vojnog nameštenika (član 9. navedene Uredbe) da bi se na nju mogao primeniti Pravilnik o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 28/11 i 10/17) kojim je u članu 24. stav 2. tog pravilnika, predviđen vojni dodatak u visini od 20%.

U konkretnom slučaju, tužilji kao civilnom licu na službi kod tužene, u smislu člana 19. stav 1. navedenog Pravilnika, pripada pravo na isplatu vojnog dodatka od 15%. Međutim, ostala je nerazjašnjena struktura plate, odnosno da li je tužilji taj dodatak isplaćen kao element osnovne plate u sklopu vrednosti boda te plate. Kod činjeničnog utvrđenja da se prema rešenju direktora tužene od 22.11.2011. godine vojni dodatak od 15% počev od novembra te godine pa sve do juna 2019. godine obračunavao u sklopu vrednosti boda osnovne plate, odnosno da je bio uračunat u osnovicu za obračun i isplatu plate tužilje (kao i svih drugih civilnih lica na služi u ovoj vojnoj ustanovi), sudski veštak se u odnosu na te okolnosti nije izjasnio u svom nalazu. Veštak je samo sačinio matematički obračun iznosa vojnog dodatka polazeći od platnih listića za obračun i isplatu plate iz kojih se ne vidi njena struktura, pri tom bez utvrđenja vrednosti cene rada (boda) koja je važila u spornom periodu i vrednosti iste sa uvećanjem od 15%.

Kako u toku postupka veštak nije pozvan da se dodatno izjasni na okolnost da li je i u kom iznosu vojni dodatak ušao u vrednost boda za obračun osnovne plate tužilje, to je ostalo neutvrđeno relevantno činjenično stanje za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo posebno zato što su sudovi propustili da u celosti cene sadržinu rešenja direktora tužene od 22.11.2011. godine iz kojeg je nesporno utvrđeno da je ova vojna ustanova od novembra 2011. godine izmenila način obračuna plate zaposlenih kroz uračinavanje vojnog dodatka u osnovicu za obračun plate, odnosno kroz uračunavanje njegovog procenta u vrednost boda za obračun osnovne plate, kao što to tuženi osnovano ističe u reviziji.

Sledom navedenog, prvostepeni sud će u ponovnom postupku potpuno utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi, odnosno otkloniće nepotpunost nalaza i mišljenja veštaka, da bi potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković