U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Branislava Kara-Jovanović Vidaković, advokat iz ..., protiv tužene Javne predškolske ustanove „Pčelica“ sa sedištem u Nišu, koju zastupa punomoćnik Tanja Savić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3384/2023 od 24.01.2024. godine, u sednici održanoj 03.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3384/2023 od 24.01.2024. godine.

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 187/2020 od 23.02.2023. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa su poništene kao nezakonite odluke tužene Javne predškolske ustanove „Pčelica“ Niš i to rešenje o utvrđivanju prava na isplatu i visini otpremnine po osnovu viška zaposlenih i otkazu ugovora o radu broj ... od 03.12.2019. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br. ... od 23.04.2007. godine zbog prestanka potrebe za njegovim radom i odluka Upravnog odbora tužene br. ... od 25.12.2019. godine, pa je tužena obavezana da tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto i prizna mu sva prava iz radnog odnosa i po osnovu rada počev od 09.12.2019. godine i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 165.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3384/2023 od 24.01.2024. godine potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, te je žalba tužene u tom delu odbijena, kao neosnovana, dok je ista presuda preinačena u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 135.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate, a zahtev tužiocu za naknadu troškova preko navedenog iznosa pa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 165.000,00 dinara sa kamatom je odbijen, kao neosnovan i odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23) pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, zbog čega nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na osnovu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj ... od 23.04.2007. godine, da bi 2015. i 2018. godine zaključio anekse ugovora kojima je raspoređen na radno mesto „...“ u sektoru „...“, i „... – ...“, za koje je Pravilnikom tužene bio predviđen VI stepen stručne spreme, koju tužilac i poseduje. Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu javnog sektora Grada Niša iz 2019. godine utvrđen je maksimalan broj zaposlenih od 880 za tuženu ustanovu, u smislu člana 6. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Tužena je, osim osnovne delatnosti, obavljala i proširenu delatnost, a upravo obavljanjem te proširene delatnosti ostvarila je gubitke, pa je radna grupa Grada Niša predložila da se na nivou JPU „Pčelica“ utvrdi obim obavljanja proširene delatnosti i sprovede postupak racionalizaicje zaposlenih. Upravni odbor tužene je na sednici održanoj 11.09.2019. godine doneo odluku da se brišu ogranci – maloprodajni objekti tužene zbog prestanka rada počev od 02.09.2019. godine. Nakon toga donet je i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene dana 07.11.2019. godine, na koji je data saglasnost od strane gradonačelnika Grada Niša i sindikata. Ovaj Pravilnik je stupio na snagu 29.11.2019. godine. Dana 28.11.2019. godine doneta je Odluka o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena koje su nastupile kod poslodavca, formirana je Komisija za sprovođenje postupka utvrđivanja zaposlenih za čijim je radom potpuno ili delimično prestala potreba i zaključen sporazum između poslodavca i reprezentativnih sindikata zaposlenih o utvrđivanju kriterijuma za određivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Odlukom o utvrđivanju viška zaposlenih od 02.12.2019. godine utvrđen je višak zaposlenih, pri čemu je utvrđena lista zaposlenih za čijim radom prestaje potreba, među kojima je i tužilac. Nakon toga direktor tužene je doneo pobijano rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Tužilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu Upravnom odboru tužene, koja je odbijena Odlukom broj ... od 25.12.2019. godine, kao neosnovana.

Tužena je, u smislu Uputstva za sprovođenje postupka koje se nalazi u spisima, bila dužna da uputi anketni list svim zaposlenima, a koji se boduju, da bi se utvrdila namera i spremnost za sporazumni prestanak radnog odnosa. Radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen ukinuto je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tužene od 07.11.2019. godine, a poslovi tog radnog mesta pripojeni su poslovima radnog mesta „...“ pod brojem 3.1.2. Pravilnika.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev smatrajući da je radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen ukinuto samo u formalnom smislu, jer su poslovi na kojima je radio pripojeni drugim poslovima „...“, a opis poslova ovog radnog mesta izmenjen je u odnosu na prethodno važeći Pravilnik iz 2018. godine tako što je opisu poslova iz prethodno važećeg Pravilnika dodat opis poslova koji su prema Pravilniku iz 2018. godine bili sadržani u opisu poslova radnog mesta „...“, a koje je tužilac obavljao. S obzirom da poslovi koje je tužilac obavljao nisu ukinuti, već su isti pripojeni drugim poslovima, prvostepeni sud je zaključio da u konkretnom slučaju nije došlo do prestanka potrebe za obavljanjem navedenih poslova, usled čega se navedeno formalno ukidanje radnog mesta ne može smatrati opravdanim razlogom za prestanak radnog odnosa tužiocu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Pored toga, tužena je mogla shodno članu 155. Zakona o radu da tužicu ponudi prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, premeštaj na druge poslove, što nije učinila iako su u trenutku prestanka radnog odnosa tužioca postojala slobodna radna mesta, a tužiocu nisu ponuđene druge mogućnosti, jer pre nego što je dobio rešenje, nije pozivan na razgovor. Takođe, tužena nije sprovela anketu među zaposlenima, u smislu odredaba Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je u spornom periodu kada je tužiocu otkazan ugovor o radu bio u primeni.

Drugostepeni sud je prihvatio razloge prvostepenog suda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva, sa dopunom da tužena nije bila u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, ali je to nije oslobađalo obaveze da postupi u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih, kao i da preduzme odgovarajuće mere za zapošljavanje zaposlenih koji su višak, a koje su predviđene odredbom člana 155. Zakona o radu u smislu prekvalifikacije, dokvalifikacije ili premeštaja na druge poslove.

Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju su dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Na pravilnost pobijane presude nisu od uticaja navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i potrebu sprovođenja ankete. Tužena jeste primenila Zakon o radu – član 179. stav 2. tačka 5. kada je tužioca oglasila za tehnološki višak i ukinula njegovo radno mesto. Međutim, u postupku je utvrđeno da je kod tužene bilo slobodnih mesta, da tužiocu nije ponuđena mogućnost prekvalifikcije, dokvalifikacije ili premeštaja na drugo radno mesto ili kod drugog poslodavca, iz čega proizlazi da tužena nije u svemu postupila u smislu navedene zakonske odredbe, zbog čega je pobijano rešenje nezakonito. Činjenica da je tužilac 13.10.2023. godine stekao uslove za penziju, te da je, prema navodima revizija, odluka o vraćanju na rad neizvršiva, ne utiče na drugačiju odluku, s obzirom da bi se mogućnost vraćanja na rad tužioca ispitivala u eventualno izvršnom postupku koji bi tužilac pokrenuo.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužena nije uspela u revizijskom postupku, a troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni u postupku, zbog čega parnične stranke nemaju pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, u smislu člana 154. i 155. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković