.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7121/2025
12.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Stojković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Viši sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 31/25 od 22.01.2025. godine, na sednici održanoj 12.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 31/25 od 22.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1890/22 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova za vreme neosnovanog lišenja slobode i zadržavanja u pritvoru u periodu od 17.11.2017. do 03.01.2018. godine isplati 192.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 79.780,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 52.500,00 dinara od izvršnosti odluke o troškovima do isplate.
Rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 1890/22 od 28.02.2023. godine odbačena je žalba tužene protiv presude Osnovnog suda u Vranju P 1890/22 od 02.11.2022. godine kao neblagovremena.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 31/25 od 22.01.2025. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Vranju P 1890/22 od 28.02.2023. godine te je utvrđeno da je žalba tužene od 13.12.2022. godine blagovremena. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog pretpljenih duševnih bolova za vreme neosnovanog lišenja slobode i zadržavanja u pritvoru u periodu od 17.11.2017. 09.03.2018. godine u iznosu od 192.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2022. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog parničnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku propisano je stranke mogu da izjave reviziju protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (član 403. stav 1) i da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2).
Međutim, postupak u sporovima male vrednosti, kao poseban postupak uređen je glavom XXXIII Zakona o parničnom postupku, tako što je propisano da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1); da revizija protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti nije dozvoljena (479. stav 6); kao i da ako u odredbama te glave nije drugačije propisano, u postupku u sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona (član 467).
U konkretnom slučaju radi se o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora od 192.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u kome je postupak i sproveden po pravilima iz glave XXXIII Zakona o parničnom postupku, koja se odnosi na postupak u sporovima male vrednosti.
S obzirom na izloženo, iako je revizija tužioca izjavljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, njena dozvoljenost ne može se ocenjivati primenom te odredbe već se ocenjuje, saglasno odredbi člana 467. ZPP, primenom odredbe člana 479. ZPP, kojom je pravo na izjavljivanje revizije drugačije uređeno, tako što je izričito isključeno.
Pošto je odredbama glave XXXIII ZPP, koja se odnosi na sporove male vrednosti, propisano da u takvom sporu revizija nije dozvoljena, činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu je bez uticaja na dozvoljenost revizije, pa je odlučeno kao u izreci i revizija odbačena na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
