Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Jovan Mićović, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijana rešenja preinači i okrivljenog oslobodi za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijana rešenja ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava date razloge suda u pogledu ocene odbrane okrivljenog i ukazuje na propust suda da uzme u obzir dopunu odbrane okrivljenog u kojoj je osporio radnje koje su mu stavljene na teret predlogom za izricanje mere bezbednosti, na koji način branilac osporava date razloge suda i ukazuje na nejasne razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, te suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud pogrešno pobijana rešenja zasnovao na izjavi okrivljenog datoj pred komisijom veštaka, koja izjava ne može biti dokaz u postupku, a kojim navodima branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem. Branilac, takođe, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na propust suda da utvrdi postojanje upornosti u pokušajima okrivljenog da se uspostavi kontakt sa oštećenom, navodeći da je okrivljenom stavljeno na teret da je poslao tri mejla sestri oštećene u periodu od godinu dana iz čega se ne može zaključiti da se ispunjavaju standardi upornosti za postojanje ovog krivičnog dela, na koji način ukazuje na pogrešnu primenu zakona na utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim odlukama učinjena i povreda člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, odnosno da je povređeno pravo okrivljenog na pravično suđenje.

U situaciji kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, shodno odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković