Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu potrebno je odlučivati radi novog tumačenja prava po pitanju zastarelosti doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i načina računanja roka zastarelosti, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom i izvršnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6/18 od 11.02.2020. godine obavezana je tužena da za period od 28.12.2014. do 28.12.2017. godine, na ime naknade štete zbog neisplaćene plate, isplati tužiocu određena novčane iznose.

Tužbom podnetom 11.06.2024. godine tražena je uplata doprinosa za slučaj nezaposlenosti na novčane iznose neisplaćene plate dosuđene navedenom pravnosnažnom presudom. Tužena je istakla prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja.

Prvostepeni sud je primenom članova 2, 3. i 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, člana 154. stav 1. i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 164. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, istaknuti prigovor zastarelosti nije osnovan, jer obaveza uplate doprinosa dospeva u momentu isplate zarade, odnosno razlike zarade, a u ovom slučaju je dosuđena zarada naplaćena u izvršnom postupku, nakon donošenja rešenja o izvršenju javnog izvršitelja od 05.08.2021. godine, tako da do podnošenja tužbe nije protekao trogodišnji rok zastarelosti iz člana 196. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu. Po stanovištu tog suda, pravilni su razlozi nižestepenog suda kojima je obrazložena ocena istaknutog prigovora zastarelosti zahteva za uplatu doprinosa za slučaj nezaposlenosti, kao doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje je poslodavac dužan da po zakonu da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da je istaknuti prigovor zastarelosti ocenjen pogrešnom primenom materijalnog prava.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se u smislu člana 105. stav 1. Zakona o radu, smatraju sastavnim delom zarade i predstavljaju potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa, koji je po svojoj prirodi građansko pravni, obligacioni odnos. Zato se na sporni odnos stranaka u pogledu zastarelosti potraživanja doprinosa za slučaj nezaposlenosti, kao sastavnog dela plate za period od decembra 2014. godine do decembra 2017. godine, dosuđenih izvršnom presudom P1 6/18 od 11.02.2020. godine, primenjuje odredba člana 196. Zakona o rad u vezi sa članovima 360, 361. i 362. Zakona o obligacionim odnosima. Na taj pravni odnos ne može se primeniti odredba člana 114e Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojom je propisano da se odredbe tog zakona o zastarelosti prava na utvrđenje i naplatu ne primenjuju na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, jer se u konkretnom slučaju ne radi o poreskom postupku i odnosu između poreske uprave i poreskog obveznika.

Odredbom člana 196. Zakona o radu propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Za potraživanje iz radnog odnosa zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kada je zaposleni mogao da zahteva njeno ispunjenje, što je u skladu sa članom 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, plate se isplaćuju u tekućem mesecu za prethodni mesec. Rok zastarelosti, saglasno članu 362. Zakona o obligacionim odnosima, nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. Odredbom člana 360. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze i da zastarelost nastupa kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Prema stavu trećem te odredbe, sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Sledstveno izloženom, obaveza tužene da u svoje ime i za račun tužioca uplati doprinose za slučaj nezaposlenosti nastala je istovremeno sa obavezom da tužiocu isplati platu za svaki mesec u periodu od decembra 2014. godine do decembra 2017. godine. Ispunjenje obaveze tužene na uplatu doprinosa za slučaj nezaposlenosti tužilac je mogao da zahteva prvog dana posle dana kada je mogao zahtevati ispunjenje obaveze tužene na isplatu plate. Tužilac je u parnici koju je pokrenuo radi isplate plate za označeni vremenski period, okončane pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6/18 od 11.02.2020. godine, propustio da traži i uplatu doprinosa za slučaj nezaposlenosti na tražene i dosuđene iznose neplaćene plate. Zato je do podnošenja ove tužbe protekao rok od tri godine iz člana 196. Zakona o radu i usled nastupanja zastarelosti prestalo pravo tužioca da zahteva od tužene ispunjenje obaveze uplate doprinosa za slučaj nezaposlenosti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postpuka iz trećeg stava izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članova 153. stav 1. i 154. ZPP. Tuženoj su dosuđeni troškovi postupka za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 24.750,00 dinara i sastav žalbe i revizije u iznosu od po 49.500,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković