Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodeći da je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu protiv okrivljenog na osnovu člana 283. stav 3. ZKP, na osnovu činjenice da je okrivljeni prihvatio i ispunio obavezu koja mu je bila naložena naredbom tog organa, što dalje potvrđuje da zakonodavac nije imao nameru da okrivljenog, primenjujući ovaj insitut, tretira kao stranku koja je izgubila postupak i da teret troškova koje je obavezan da snosi oštećeni prevali na okrivljenog, a posebno imajući u vidu da nije oglašen krivim. Po stavu branioca, u ovoj pravnoj situaciji treba primeniti odredbe člana 266. ZKP, jer oštećenom u ovom slučaju ne pripada pravo na naknadu troškova na ime angažovanja punomoćnika.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Po nalaženju Vrhovnog suda, odbačaj krivične prijave po osnovu ispunjenja obaveza naloženih naredbom javnog tužioca o odlaganju krivičnog gonjenja, na osnovu člana 283. stav 3. u vezi stava 1. i 2. ZKP, predstavlja odstupanje od načela legaliteta krivičnog gonjenja. Naime, reč je o primeni suprotnog načela - načela oportuniteta, kojim je javnom tužiocu umesto obaveze krivičnog gonjenja svakog učinioca krivičnog dela, koje se goni po službenoj dužnosti, ostavljena mogućnost procene opravdanosti krivičnog gonjenja. U osnovi ovog instituta je pogodovanje osumnjičenom, jer mu se umesto krivičnog postupka i sankcije nudi mogućnost da ispuni određenu društveno- korisnu obavezu, a za uzvrat mu se nudi najpre odlaganje krivičnog gonjenja i konačno odbacivanje krivične prijave, ukoliko ispuni preuzete obaveze. Navedene pogodnosti propisane su odredbom člana 283. ZKP i ne mogu se proširiti i na dodatne pogodnosti, u pogledu prava na naknadu troškova krivičnog postupka.

Dakle, pošto odbačaj krivične prijave po ovom osnovu predstavlja izuzetak od načela legaliteta, to se, po nalaženju Vrhovnog suda, takav odbačaj ne može izjednačiti sa obustavom krivičnog postupka do koje je došlo primenom načela legaliteta iz članova 20, 308, 338. i 352. ZKP. Stoga se, u pogledu prava na naknadu troškova postupka, u ovom slučaju ne primenjuju odredbe člana 265. stav 1. ZKP, a ni odredbe člana 266. ZKP.

Shodno navedenom, a kako se krivični postupak ne može obustaviti iz razloga propisanih odredbom člana 283. stav 3. u vezi stava 1. i 2. ZKP, to je stoga, isključena mogućnost izjednačavanja pravnog dejstva rešenja o odbačaju krivične prijave po ovom osnovu sa pravnim dejstvom koje obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka.

Po stavu Vrhovnog suda, u konkretnoj pravnoj situaciji u pitanju su troškovi postupka koji su nastali u vezi sa postupkom pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Velikoj Plani povodom događaja koji je bio predmet primene instituta odlaganje krivičnog gonjenja, te troškovi na koje je okrivljeni obavezan da ih plati predstavljaju izdatke učinjene povodom postupka, a koji u konkretnom slučaju obuhvataju nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećene, u smislu člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Mirjane Mačak, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković