Na osnovu člana 350. stav 5. u vezi stava 3. i člana 87. Krivičnog zakonika, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, pa je od optuženog BB oduzeto teretno vozilo marke „Opel“ tip „Vivaro“ registarske oznake ..., broja šasije ..., vlasništvo Renta-a-kar agencije “Petar Pan Semlin" DOO iz Zemuna, sa saobraćajnom dozvolom i ključem za startovanje vozila, a od optuženog AA putničko vozilo marke “VOLKSVAGEN VW“ tip „Passat“ registarske oznake ... – broja šasije ..., vlasništvo VV iz ..., sa saobraćajnom dozvolom i ključem za startovanje vozila, koji predmeti će se po pravnosnažnosti ove presude dostaviti Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom na dalje raspolaganje.

Na osnovu člana 151. ZKP optuženom BB se po pravnosnažnosti presude vraća novac u iznosu od 4.790,00 dinara i u iznosu od 250 eura, u apoenima i serijskih brojeva kao u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU u Šapcu broj 11683/2024 od 27.02.2024.godine. Obavezani su optuženi da sudu na ime paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara, kao i da Višem javnom tužilaštvu u Šapcu plate troškove krivičnog postupka, i to optuženi BB u iznosu od 308.267,00 dinara, a optuženi AA u iznosu od 289.187,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 591/25 od 08.10.2025.godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Andrije Markovića i branioca okrivljenog BB, advokata Zlatana Kurtovića i potvrđena presuda Višeg suda u Šapcu K.br.78/24 od 25.04.2025.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

-branioci okrivljenog AA, advokati Andrija Marković i Darko Milosavljević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise premeta vrati na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog BB, advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) i 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijene presude tako što će okrivljenog oglasiti krivim za izvršenje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u pokušaju iz člana 350. stav 3.u vezi stava 2. u vezi člana 30. KZ i okrivljenom izrekne blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Andrije Markovića i Darka Milosavljevića i branioca okrivljenog BB, advokata Zlatana Kurtovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Andrije Markovića i Darka Milosavljevića je neosnovan.

Branioci okrivljenog ističu da se pobijene presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na zapisniku o veštačenju mobilnih telefona policijske uprave Novi Sad, odsek za operativnu forenziku broj 165-24 od 26.03.2024.godine. Svoj stav branioci obrazlažu time da je veštačenje mobilnih telefona izvršeno bez naredbe suda a da se utvrđivanje sadržaja mobilnog telefona ne može obaviti na osnovu naredbe javnog tužioca za veštačenje, već isključivo na osnovu sudske naredbe za pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka u skladu sa odredbom člana 152. stav 3. ZKP. Pritom, naredba za veštačenje mobilnih telefona je data dana 06.03.2024 .godine, dakle pre nego što je izvršen pretres mobilnih telefona sastavljanjem zapisnika o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi dana 12.03.2024.godine. Po oceni branioca, navedeno čini ovaj dokaz nezakonitim identično kao i u situaciji da sud nije naredio pretresanje opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi. U prilog navedenom branioci okrivljenog ukazuju na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1102/21 od 10.11.2021.godine, u kojoj se navodi specifičnost pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, jeste u tome da se može preduzeti samo na osnovu naredbe suda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Viši sud u Šapcu dana 06.03.2024. godine doneo naredbu Kpp.pov.68/24 kojom je naložio pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, privremeno oduzeti od osumnjičenih. Prema osumnjičenom BB je izdata potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU Šabac Ku.br.9062/24 od 27.02.2024.godine i to za jedan mobilni telefon marke „Iphone” model „XS”, sim1 ..., IMEI1 ... i IMEI2 ..., mobilnog telefona marke „Samsung” model „Galaxy A04” SIM 1 ..., IMEI1 ... i IMEI2 ... a okrivljenom AA za mobilni telefon marke „Samsung” model „GalaxyA52S” SIM 1 ..., IMEI 1 ... i IMEI 2 ... . Naredba je izdata radi prikupljanja obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za rasvetljavanje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, a naredbu će izvršiti policijski službenici Odseka za operativnu forenziku, MUP Republike Srbije, PU Novi Sad.

Više javno tužilaštvo u Šapcu je dana 06.03.2024.godine donelo naredbu Kti.br. 14/24 da se izvrši veštačenje navedenih mobilnih telefona, koje je povereno MUP Republike Srbije, PU Novi Sad, odsek za operativnu forenziku, a cilj je utvrđivanje sadržaja svih komunikacija osumnjičenih koji se nalaze na navedenim telefonima, radi pronalaženja dokaza-tragova koji potiču iz krivičnog delanedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ.

MUP Republike Srbije, policijska uprava Novi Sad - odeljenje kriminalističke policije, odsek za operativnu forenziku je dana 26.03.2024.godine sačinilo zapisnik o veštačenju navedenih mobilnih telefona, na osnovu naredbe višeg javnog tužilaštva u Šapcu Kti.br.14/24 od 06.03.2024.godine. Isti je sačinila forenzičar-zastavnik policije Sandra Stanković, koja se na kraju zapisnika potpisala.

Odredbom člana 113. stav 1. ZKP propisano je da će organ postupka odrediti veštačenje kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku potrebno stručno znanje.

Odredbom člana 114. stav 1. ZKP je propisano da je veštak lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice u postupku.

Odredbom člana 117. stav 1. ZKP je propisano da organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranke i branioca određuje veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opasnost od odlaganja veštačenje se, uz obavezu sastavljanja službene beleške može i usmeno odrediti.

Odredbom člana 123. stav 3. ZKP je propisano da u zapisniku o veštačenju ili u pisanom nalazu i mišljenju će se naznačiti ko je izvršio veštačenje, zanimanje, stručna sprema i specijalnost veštaka, kao i imena i svojstva lica koja su prisustvovala veštačenju.

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP je propisano da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi, uz pomoć stručnog lica.

Po oceni Vrhovnog suda, nalaz i mišljenje MUP Republike Srbije, policijska uprava Novi Sad - odeljenje kriminalističke policije, odsek za operativnu forenziku od 26.03.2024.godine je u svemu sačinjen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Ovo najpre iz razloga što je pretresanje predmetnih mobilnih telefona izvršeno na osnovu naredbe Višeg suda u Šapcu Kpp.pov.68/24 od 06.03.2024.godine, pa je na ovaj način postupljeno u skladu sa odredbom člana 152. stav 3. ZKP, iako se suprotno tvrdilo zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Nalaz i mišljenje je sačinjen na osnovu naredbe Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, koja je sačinjena u pisanoj formi, pa su na taj način ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 117. stav 1. ZKP, koja reguliše dokaznu radnju veštačenja u predistražnoj fazi postupka, na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 285. ZKP. Imajući u vidu da je krivična prijava protiv okrivljenih podneta dana 27.02.2024. godine, a optužnica podneta dana 29.08.2024.godine, to je javni tužilac bio jedini organ postupka nadležan u smislu člana 113.ZKP za donošenje naredbe za veštačenje dana 06.03.2024. godine.

Pored toga, ispunjeni su uslovi iz člana 123. stav 3. ZKP, odnosno navedeno veštačenje je sačinjeno u pisanom obliku, a u samom veštačenju je navedeno ko je izvršio veštačenje, zanimanje, stručna sprema i specijalnost veštaka, odnosno da je veštačenje sačinila forenzičar-zastavnik policije Sandra Stanković, što znači da se radi o licu koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem za utvrđivanje i ocenu činjenica u postupku, čime je ispunjen i uslov iz člana 114. stav 1. ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda, činjenica da je naredba za veštačenje mobilnih telefona doneta pre nego što je izvršen pretres mobilnih telefona, a na šta su u zahtevu ukazivali branioci okrivljenog, bez značaja je za donošenje drugačije odluke.

Imajući navedeno u vidu, sud je navode branilaca okrivljenog AA, advokata Andrije Markovića i Darka Milosavljevića u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio neosnovanim.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog AA ističu da se u konkretnom slučaju ne može smatrati da postoji više lica u smislu odredbe člana 350. stav 3. KZ, iz razloga što zakonodavac prilikom propisivanja navedene kvalifikatorne okolnosti nije koristio termin „više lica“, već termin „veći broj lica”, čime je zakonodavac iskazao nameru da se teže sankcioniše masovnije i organizovanije krijumčarenje, a što nije slučaj u ovom predmetu. Branioci su posebno istakli da sud nije utvrdio na koji način je umišljajem okrivljenog AA obuhvaćena činjenica da je u vozilu drugog okrivljenog bio veći broj lica, jer to ne proizilazi niti iz jednog dokaza koji su izvedeni tokom postupka. Pored toga, tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni delo izvršio u nameri da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist, niti je u presudi precizirano u čemu se ta imovinska korist sastoji.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvim navodima u ovom delu zahteva branioci okrivljenog suštinski osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ističu povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenik sudova.

Kako povreda odredbe 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Branioci okrivljenog AA u zahtevu još navode da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i pravo na pravično suđenje, jer okrivljenom tokom postupka nije predočen bilo koji dokaz koji je izveden na glavnom pretresu i nije mu data mogućnost da se izjasni na isti.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisani sadržaj, pa se u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Zlatana Kurtovića je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to prpopisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog BB, advokat Zlatan Kurtović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u činjeničnom opisu izreke presude utvrđeno da je prevoz migranata vršen na relaciji Obrenovac - donja Ljubovija, što znači da nije navedeno mesto njihovog odredišta, koje se odnosi na neku od susednih zemalja Evropske unije, te branilac još istakao da tranzit migranata nije dovršen, s obzirom da je okrivljeni BB, koji je prevozio migrante, zaustavljen od strane pripadnika nadležne policijske uprave, iz čega proizilazi da se u konkretnom slučaju može raditi samo o krivičnom delu u pokušaju.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog BB, advokata Zlatana Kurtovića, po nalaženju ovog suda, predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog pravosnažnim odlukama i ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, čime branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. stav 1. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog BB, advokat Zlatan Kurtović ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, iz razloga što je okrivljenom BB trebala biti izrečena blaža kazna, jer je odredbom člana 30. stav 2. KZ propisano da će se učinilac za pokušaj određenog krivičnog dela kazniti kaznom propisanom za to krivično delo ili ublaženom kaznom, a odredbom člana 56. istog zakona je propisano da sud može učiniocu krivičnog dela izreći kasnu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne pored ostalih uslova i kad zakon predviđa da se kazna može ublažiti. Iako je branilac okrivljenog formalno označio i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, istu je obrazlagao u smislu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede odredbi članova 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog BB, advokata Zlatana Kurtovića ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković