Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari, pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne i materijalne štete koju je tužilja, prema navodima tužbe, pretrpela usled pada u neobezbeđeni (otvoreni) šaht.

Ceneći ispunjenost uslova za posebnu reviziju, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava, a nema ni neujednačene sudske prakse u pogledu prava na naknadu štete od strane tuženih javnih preduzeća. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravnosnažnu odluku o odbijanju tužbenog zahteva u odnosu na tuženog JKP „Vodovod“ Leskovac doneli zbog nedostatka pasivne legitimacije, dok su u odnosu na tuženog JP „Urbanizam i izgradnja“ Leskovac, odbijajuću odluku doneli primenom procesnih pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, smatrajući da tužilja nije dokazala štetni događaj, odnosno uzročno-posledičnu vezu između štetnih radnji ovog tuženog i štete za koju potražuje nakandu. Navodima revizije se suštinski osporava ocena izvedenih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, koji institut se primenjuje isključivo za pitanja iz domena primene ili tumačenja materijalnog prava.

Imajući u vidu da se radi o parnici radi naknade štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužilja je podnela pojedinačne tužbe protiv tuženih radi naknade štete 28.09.2021. godine i 09.11.2021. godine. Rešenjem prvostepenog suda od 25.10.2023. godine određeno je spajanje postupaka po ovim tužbama i ukupna vrednost predmeta spora je 77.640,00 dinara u odnosu na tuženog JP „Urbanizam i izgradnja“ Leskovac, odnosno 72.640,00 dinara u odnosu na tuženog JKP „Vodovod“ Leskovac. Postupak je vođen po pravilima parnice o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema citiranoj odredbi člana 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković