Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi ''Mio Mar Agrar'' d.o.o. Zrenjanin je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u preinačujućem delu stava prvog i u stavu trećem izreke, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011...10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Drugostepeni sud nije propustio da primeni , niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zaknona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 20.11.2019. godine tužena BB kao prodavac i tuženi ''Mio Mar Agrar'' d.o.o. Zrenjanin kao kupac, zaključili su kupoprodajni ugovor, kojim prodavac prodaje a kupac kupuje nepokretnosti, upisane u LN br. ... KO ..., i to parcele bliže opredeljene i određene u izrekama presuda. Predmetni ugovor je potpisan od strane ugovornih strana i solemnizovan istog dana. Predmetne katastarske parcele koje su predmet kupoprodajnog ugovora, stečene su kupovinom za vreme trajanja braka tužioca i tužene BB, a po njihovom dogovoru sporne nepokretnosti su upisane u kasatru nepokretnosti kao svojina tužene BB.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da tužilac nije pružio dokaze na okolnost ništavosti spornog ugovora i da nema razloga za utvrđenje ništavosti. Naime, kod utvrđenog da su se tužilac i tužena BB dogovorili da predmetne nepokretnosti budu upisane na ime tužene prvog reda, odnosno da je sticanju svojine tužene prethodio sporazum tužioca i tužene, sud je ocenio da su neosnovani navodi tužioca da su sporne nekretnine bile u režimu zajedničke imovine i da je bila neophodna saglasnost tužioca za zaključenje predmetnog ugovora, i da je predmetni ugovor zaključen da bi se tužilac onemogućio da ostvari svoja zakonska prava po osnovu tekovine.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu, polazeći od zakonske pretpostavke o sticanju zajedničke imovine supružnika u toku trajanja bračne zajednice, iz odredbe člana 171. člana 176. stav 2. i člana 180. stav 2. Porodičnog zakona, a kako tužena nije oborila zakonsku pretpostavku o jednakim udelima supružnika u predmetnoj imovini, to je osnovan zahtev tužioca da se utvrdi ništavost ugovora o kupoprodaji na 1/2 dela spornih nepokretnosti koji su u njegovom vlasništvu.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije, stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, odredbama Porodičnog zakona propisano je: da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.); da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno (član 174. stav 1.); da se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i onda kada je izvršen na ime samo jednog, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. stav 2.); da supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine (sporazumna deoba), koji se zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave (član 179. stav 1. i 2.); da se pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (član 180. stav 2.); da se bračni ugovor zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju, (član 188. stav 2.).

Prema citiranim odredbama Porodičnog zakona, imovina koju su supružnici stekli u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, i pretpostavlja se da su udeli supružnika o zajedničkoj imovini jednaki. Supružnik naročito ne može raspolagati celom nepokretnošću u zajedničkoj svojini, bez saglasnosti drugog supružnika. U konkretnom slučaju, imajući u vidu utvrđeno da su tužilac i prvotužena u toku trajanja bračne zajednice stekli predmetne nepokretnosti koje predstavljaju zajedničku imovinu (član 171. stav 1. PZ), i da svoje imovinske odnose nisu uredile deobom bračne imovine u smislu člana 177., 179, i 188. PZ, kao i da prvotužena nije dokazala da je njen udeo u zajedničkoj imovini veći u odnosu na drugog supružnika, (član 180. stav 2. PZ), pravilno je drugostepeni sud kao prethodno pitanje utvrdio pravo tužioca na jednoj polovini idealnog dela, jer u postupku nije oborena zakonska pretpostavka o jednakim udelima supružnika. Suprotno stavu prvostepenog suda, iako je upis prava svojine izvršen po dogovoru tada supružnika na ime tužene BB, tužena nije dokazala, a tokom postupka nije ni isticala da je time izvršena deoba navedene zajedničke imovine, u smislu odredbe člana 171. stav 2. i 176. PZ, te je tužena spornim ugovorom o kupoprodaji raspolagala zajedničkom imovinom. Sledom navedenog, ugovor o kupoprodaji kojim je tužena raspolagala i udelom svog supruga, ovde tužioca, odnosno u delu kojim je izvršeno raspolaganje preko svog udela od ½ u pravu svojine na navedenim nepokretnostima je ništav i u tom delu ne proizvodi pravno dejstvo jer je zaključen protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103. ZOO.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Pravilna je i odluka o troškova postupka, jer je doneta pravilnom primenom čl. 153, 154, 163. i 165. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković