.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15259/2025
05.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boško Bekčić, advokat iz ..., protiv tužene „OTP banka Srbija“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15275/22 od 03.04.2025. godine, u sednici održanoj 05.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15275/22 od 03.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 15275/22 od 03.04.2025. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 10970/21 od 22.02.2022. godine, u stavu prvom i drugom izreke. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka u stavu trećem izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 10970/21, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 39.800,00 dinara kao i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 25.400,00 dinara, u roku od osam dana od prijema pisanog otpravka presude.
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 10970/21 od 22.02.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je odredba člana 2. Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza zaključenog između pravnog prethodnika tužene i tužioca br. ... od 25.04.2013. godine koja glasi: „Administrativni troškovi banke 6.600,00 dinara, jednokratno plativo na dan puštanja kredita u tečaj“, apsolutno ništava odredba. Stavom dva, obavezana je tužena da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 6.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2013. godine do isplate u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom tri navedene presude, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 33.800,00 dinara, sve u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništava ugovorna odredba o naknadi troškova obrade kredita u korist banke. Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom revizijskog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i 16.09.2021. godine i izraženim u brojnim presudama revizijskog suda. U ovoj parnici tužena nije dokazala da je u predugovornoj fazi tužiocu dostavila ponudu sa jasno označenom visinom troškova obrade kredita koji su određeni ugovorom o kreditu i naplaćeni od tužioca. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 6.600,00 dinara.
U konkretnom slučaju se radi o sporu male vrednosti, pa revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
