Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obavežu na isplatu iznosa od 80.331,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.01.2021. godine do isplate. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 16.10.2020. godine dogodila se saobraćajna nezgoda na državnom putu A1, u mestu Batušinac i došlo je do oštećenja, uzrokovano udarom u psa na kolovozu, na putničkom vozilu čiji vlasnik je Porche mobility DOO Beograd, a tužilac zakupac, po osnovu ugovora o zakupu sa dodatnim uslugama od 31.01.2020. godine i ugovorač kasko osiguranja sa osiguravačem „Dunav osiguranja“ ADO Beograd, u korist vlasnika vozila. Po zahtevu ugovorača osiguranja, ovde tužioca, osiguravač „Dunav osiguranje“ doneo je odluku o isplati štete vlasniku vozila Porche Mobiliti doo Beograd u iznosu od 722.979,00 dinara. Utuženi iznos od 80.331,00 dinara predstavlja neisplaćenu razliku na ime ugovorenog učešća u šteti (franšize), što tužilac smatra štetom za koju su odgovorni tuženi, zbog neodržavanja autoputa.

Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev smatrali neosnovanim, primenjujući odredbu člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer tužilac nije dokazao da je došlo do umanjenja njegove imovine, niti je dostavio dokaze da je od strane vlasnika vozila Porsche mobility doo Beograd ovlašćen da naplaćuje naknadu štete.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije potkrepljeno dodatnim uslovom za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a koji se tiču neujednačene sudske prakse u istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji, potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje primenjenih odredaba materijalnopravnog prava iz Zakona o obligacionim odnosima.

Posebna revizija je izuzetno vanredno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta ukazuje se na relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka kao i na povredu postupka sadržanu u članu 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, a takvi revizijski navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Odluka Vrhovnog suda na koju se revident poziva (Rev 4860/2020 od 18.02.2021. godine) tiče se odgovornosti upravljača javnog puta za pričinjenu štetu prilikom izletanja životinje na autoput. Prema razlozima pravnosnažne presude zbog kojih je tužbeni zahtev odbijen, pozivanje revidenta na predmetnu odluku nije od uticaja za pitanje dozvoljenosti posebne revizije u ovoj parnici.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženih podneo tužbu radi naknade štete dana 03.02.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 80.331,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku u privrednim sporovima sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija. Kako je presuda doneta u privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, izjavljena revizija po odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković