.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13009/2025
11.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Vujović, advokat iz ..., protiv tužene ZZ „DIONIS“ sa sedištem u Crepaji, čiji je punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4299/24 od 14.03.2025. godine, u sednici održanoj 11.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4299/24 od 14.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4299/24 od 14.03.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu, Sudska jedinica u Kovačici P 1377/14 od 17.03.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da mu isplati iznos od 3.479.760,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.12.2012. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.166.772,60 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4299/24 od 14.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kako to proizlazi iz navoda revizije, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Na reviziju tužene tužilac je blagovremeno odgovorio.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužioca za isplatu naknade zaključili na osnovu konkretne činjenične podloge od značaja za ocenu postojanja obaveze tužene kao naručioca, koja proističe iz zaključenog ugovora o delu čije postojanje se osporava navodima revizije. Međutim, osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP, dok se bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. u vezi člana 8. ZPP ne može isticati u posebnoj reviziji prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP. Kako je pitanje obaveze naručioca iz zaključenog ugovora o delu dovoljno raspravljeno u sudskoj praksi, nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti potrebe za novim tumačenjem prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici za isplatu novčanog potraživanja podneta je 09.10.2024. godine. Tuženi pobija pravnosnažnu presudu kojom je obavezan na isplatu iznosa od 3.479.760,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
