U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Nebojše Jančića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K br.80/24 od 28.04.2025. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 br.168/25 od 21.08.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 19. novembra 2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nebojše Jančića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K br.80/24 od 28.04.2025. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 br.168/25 od 21.08.2025. godine, u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok isti zahtev u ostalom delu, ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu K br.80/24 od 28.04.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od godinu dana od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom, na osnovu člana 89a KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim, pa je okrivljenom zabranjeno priblivažavanje oštećenom, pristup oko prostora mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog, te dalje uznemiravanje i komunikacija sa oštećenim u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, te da oštećenom na ime naknade troškova krivičnog postupka za rad njegovog punomoćnika plati iznos od 69.750,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećeni je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 br.168/25 od 21.08.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Nebojše Jančića, a presuda Osnovnog suda u Vršcu K br.80/24 od 28.04.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nebojša Jančić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredaba 33. stav 1, 4. i 5. Ustava i člana 6. stav 3. tačka d Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, uz istovremeni zahtev da se izvršenje pravnosnažnih presuda odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pobijana presuda zasniva na nezakonitom dokazu koji je pribavljen suprotno odredbama člana 300. stav 6. ZKP, obzirom da su dana 29.02.2024. godine u prostorijama Osnovnog javnog tužilašva u Vršcu kao svedoci ispitani oštećeni BB i svedok VV, i pored toga što okrivljeni i njegov branilac nisu bili pozvani da prisustvuju izvođenju dokazne radnje ispitivanja ovih svedoka, a nema ni odobrenja suda za prethodni postupak za saslušanje svedoka bez prisustva okrivljenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – iz zapisnika o ispitivanju svedoka Kt br.168/24 proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Vršcu dana 29.02.2024. godine saslušao svedoka oštećenog BB i svedoka VV bez prisustva okrivljenog i branioca okrivljenog, pri čemu za obavljanje ove dokazne radnje nije postojalo prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak, kako se to i ukazuje u podnetom zahtevu. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da javni tužilac nije uputio poziv okrivljenom i njegovom braniocu da prisustvuju ispitivanju navedenih svedoka, te su navedeni iskazi pribavljeni suprotno odredbama člana 300. stav 1. i 6. ZKP.

Međutim, svedok – oštećeni BB i svedok VV ispitani su na glavnom pretresu odražanom pred Osnovnim sudom u Vršcu dana 24.09.2024. godine, kom su prisustvovali okrivljeni AA i njegov branilac – advokat Lazar Guteša, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno data je mogućnost i okrivljenom i njegovom braniocu da navedenim svedocima postavljaju pitanja. Kako su navedeni svedoci na glavnom pretresu izjavili da ostaju u svemu pri iskazima datim na zapisniku pred Osnovnim javnim tužilaštvom dana 29.02.2024. godine (oštećeni BB i pri iskazu koji je dao pred postupajućim sudijom na glavnom pretresu održanom dana 05.07.2024. godine), to se, imajući u vidu celinu ove dokazne radnje, prethodni iskazi navedenih svedoka, dati pred javnim tužiocem, ne mogu posmatrati kao poseban dokaz.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog neosnovano ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da zapisnici o saslušanju svedoka – oštećenog BB i svedoka VV pred Osnivnim javnim tužiocem u Vršcu dana 29.02.2024. godine predstavljaju celinu sa iskazima ovih svedoka datim na glavnom pretresu, na koji način su i konvalidirani, a zbog čega, u celini posmatrano ovi iskazi predstavljaju zakonite dokaze.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je na glavnom pretresu reprodukovan CD snimak sa video zapisom sigurnosne kamare ispred kritičnog mesta, što je bio dokazni predlog odbrane, da je ovaj video zapis bez zvuka, tako da se iz njega ne može sa apsolutnom sigurnošću utvrditi da je okrivljeni izgovarao reči opisane u izreci presude, uz sopstveni zaključak da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni pretio oštećenom da će napasti na njegov život ili telo, kojim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP, pa kako ova povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da su nižestepenim presudama učinjene povrede člana 33. stav 1, 4. i 5. Ustava RS i član 6. stav 3. tačka d Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim navodima ukazuje na povredu odredaba člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i član 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković