Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Popovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu 19K br. 91/25 od 25.07.2025. godine i K br. 91/25 – Kv br. 1111/25 od 06.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Popovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu 19K br. 91/25 od 25.07.2025. godine i K br. 91/25 – Kv br. 1111/25 od 06.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu 19K br. 91/25 od 25.07.2025. godine delimično je usvojen zahtev branioca okrivljenog advokata Milana Popovića od 21.07.2025. godine za naknadu troškova krivičnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu K br. 91/25 protiv AA i utvrđeno da isti iznose ukupno 76.500,00 dinara i padaju na teret budžetskih sredstava (stav I izreke), dok je u stavu II izreke određeno da se označeni iznos ima isplatiti advokatu Milanu Popoviću na račun bliže opredeljen u izreci, a po specijalnom punomoćju overenom 16.07.2025. godine, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu K br. 91/25 – Kv br. 1111/25 od 06.10.2025. godine odbijena je žalba branioca okrivljenog AA - advokata Milana Popovića izjavljena 21.08.2025. godine protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu 19K br. 91/25 od 25.07.2025. godine, kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja o troškovima krivičnog postupka zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Milan Popović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijano rešenje preinači i odluči da troškovi prvostepenog postupka u visini od 85.000,00 dinara budu isplaćeni okrivljenom iz budžetskih sredstava prvostepenog suda, a na račun branioca u skladu sa troškovnikom od 21.07.2025. godine, uvećano za troškove žalbe od 21.08.2025. godine u visini od 30.000,00 dinara, kao i troškove zahteva za zaštitu zakonitosti u visini od 60.000,00 dinara, odnosno iste ukine i vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milana Popovića, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. Kako su, shodno citiranoj zakonskoj odredbi, prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat Milan Popović je okrivljenog zastupao u predmetu Drugog osnovnog suda u Beogradu 19K br. 91/25 zbog izvršenja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ koji je obustavljen usled odustanka Drugog OJT od daljeg krivičnog gonjenja. Nakon donošenja navedenog rešenja izabrani branilac okrivljenog je dana 21.07.2025. godine dostavio sudu troškovnik sa zahtevom da mu se isplate troškovi krivičnog postupka, odnosno nagrada i nužni izdaci braniocu u iznosu od 85.000,00 dinara i dostavio specijalno punomoćje overeno pred javnim beležnikom Savom Mićkovićem 16.07.2025. godine, te je o istom odlučeno pobijanim pravnosnažnim rešenjem.

Iz sadržine podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da je branilac zahtev za zaštitu zakonitosti podneo jer je, po njegovom mišljenju, braniocu priznato pravo na naknadu troškova na ime pristupa na neodržani pretres 29.04.2025. godine i pristup na održani pretres dana 01.07.2025. godine, kao i na ime sastava zahteva za naknadu troškova, ali da je nejasno kako je sud došao do navedenog iznosa i da je nelogično tumačenje suda da se kao momenat obračuna ne uzima momenat u kome sud faktički obračunava troškove, već momenat kada je isključivo formalno naveo da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava.

Dakle, imajući u vidu da je branilac okrivljenog advokat Milan Popović zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u svoje ime i zbog povrede zakona učinjene na svoju štetu, a na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, to, po nalaženju Vrhovnog suda, branilac okrivljenog u konkretnom slučaju, nije ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je stoga ovaj sud navedeni zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković