Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Zarića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 br.45/24 od 16.07.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 954/25 od 20.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Zarića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 br.45/24 od 16.07.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 954/25 od 20.11.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K- Po4 br.45/24 od 16.07.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.05.2024. godine pa do 11.12.2024. godine, te je okrivljeni istovremeno osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati sudu u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti određen jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to novca u iznosu od 220.900 evra. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 954/25 od 20.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Zarića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 br.45/24 od 16.07.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Zarić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. ZKP u vezi člana 245. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA je kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti naveo povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP u vezi člana 245. KZ, ne označavajući pri tome o kojoj tački člana 439. ZKP se radi, ali iz navoda branioca da u radnjama okrivljenog ne postoji biće krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, proizilazi da branilac nižestepene presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog u svojim daljim navodima kojima obrazlaže nepostojanje po njemu bića predmetnog krivičnog dela, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim pravnosnažnim presudama i pravilnost ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama, te polemišući sa razlozima i činjeničnim zaključcima koje su nižestepeni sudovi dali u pobijanim presudama, uz isticanje da tokom krivičnog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da predmetni novac potiče od kriminalne delatnosti, niti je utvrđeno od koje konkretno kriminalne delatnosti, te da kod okrivljenog nedostaje umišljaj za izvršenje predmetnog krivičnog dela, obzirom da iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni nije imao bilo kakva saznanja da pronađeni novac potiče od kriminalne delatnosti, jer stan u kome je pronađen novac nije iznajmio on, niti je pronađeni novac njegov, niti je okrivljeni znao da je u kesi koja mu je data bio novac, pri čemu na predmetnom novcu nije pronađen njegov DNK-a, a nije ni ispitana osoba koja je donela navedeni novac u kesi. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da nižestepeni sudovi u pobijanim presudama nisu obrazložili na koji način se okrivljeni AA bavi pranjem novca i kako je imao nameru da predmetni novac stavi u neke finansijski regularne tokove, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Zarića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković