Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti i to u odnosu na drugostepenu presudu u odnosu na deo u kome je odbijena žalba branioca a prvostepena presuda potvrđena, podnela je branilac okrivljenog Dragana Stojiljkovića - advokat Danijela Tomić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da izreka presude ne sadrži bitna obeležja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) KZ, jer ljubomora, sama po sebi, u odsustvu drugih moralno negativnih pobuda, ne može predstavljati nisku pobudu, u smislu kvalifikatorne okolnosti koja se zahteva za navedeno krivično delo, a ne postoje drugi kvalifikatorni elementi krivičnog dela teško ubistvo, pa se po nalaženju branioca okrivljenog u radnjama okrivljenog stiču svi elementi krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 113. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo ubistvo vrši onaj ko drugog liši života.

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo ubistvo vrši onaj ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni je oglašen krivim da je u vreme i mestu, bliže opisanom u izreci presude, u stanju smanjene uračunljivosti ali ne i bitno, usled stanja pripitosti ili lakog napitog stanja, iz niskih pobuda lišio života svoju suprugu..., preokupiran idejama neverstva i ljubomore do nivoa paranoidnog mišljenja, kao i zbog pokretanja postupka za razvod braka od strane oštećene..., svestan svog dela čije je izvršenje hteo, kao i svestan da je njegovo delo zabranjeno, na taj način što je kuhinjskim nožem, koji je držao u desnoj ruci, sečiva dužine 11 cm, ušao u spavaću sobu gde je oštećena ležala na bračnom krevetu, na leđima i zamahujući najmanje tri puta ovim nožem, ubo oštećenu sada pok... u predelu leve nadlaktice i prednje leve strane vrata i posekao je u predelu prednje strane vrata, pri čemu je prstima leve ruke stezao u predelu lica i vrata sa desne strane, nanevši joj tako zbirno tešku telesnu povredu opasnu po život u vidu ubodne rane, prednje leve strane vrata sa kanalom..., ubodnu ranu leve nadlaktice..., 5 nagnječina kože lica i vrata.., usled kojih je oštećena, zbog prestanka disanja i srčanog rada, uzrokovanog spoljašnjim i unutrašnjim iskrvarenjem iz rascepa zida desne brahicefalične vene duž kanala ubodine vrata, ubrzo preminula.

Po nalaženju ovoga suda u konkretnom slučaju ljubomora okrivljenog je prevazišla normalnu dozu ljubomore koja postoji među supružnicima, a koja je društveno prihvatljiva i prešla u nisku pobudu obzirom da je okrivljeni preokupiran idejama neverstva i ljubomore do nivoa paranoidnog mišljenja, kao i zbog pokretanja postupka za razvod braka od strane oštećene, kuhinjskim nožem naneo zbirno tešku telesnu povredu opasnu po život u vidu ubodne rane, prednje leve strane vrata, ubodnu ranu leve nadlaktice, 5 nagnječina kože lica i vrata, usled kojih je oštećena, zbog prestanka disanja i srčanog rada, uzrokovanog spoljašnjim i unutrašnjim iskrvarenjem iz rascepa zida desne brahicefalične vene duž kanala ubodine vrata, ubrzo preminula.

S obzirom da iz izreke pravnosnažne presude proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, to su kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Stojiljkovića, u ostalom delu, je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno. Međutim, u obrazloženju navedene povrede se ne ukazuje na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, već navodi da sud nije pravilno odredio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, obzirom da nije cenio bolest okrivljenog kao olakšavajuću okolnost, na koji način se suštinski ističe povreda člana 441. stav 1. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac okrivljenog ističe i da nije utvrđeno činjenično stanje, na koji način osporava i utvrđeno činjenično stanje i navodi da je komisija veštaka izvela zaključak na osnovu nepotpunih podataka, te da je nalaz u suprotnosti sa izjavom okrivljenog i svedoka u pogledu vremena kada je koristio alkohol. Branilac navodi i da je iskaz svedoka AA, policijskog službenika koji je postupao nakon kritičnog događaja kontradiktoran, a da su iskazi svedoka BB i VV, koje je sud prihvatio, suprotni u pogledu činjenice o ponašanju okrivljenog nakon što popije.

Takođe se u zahtevu ističe i da je sud odbio predloge odbrane za saslušanjem saobraćajnih policajaca i dodatnim veštačenjem Komisije veštaka neuropsihijatra, na koji način se ističe i povreda člana 395. ZKP.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povreda odredbe čl. 395. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je zahtev branioca i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Stojiljkovića - advokata Danijele Tomić, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković