U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Studentskog centra Niš, čiji je punomoćnik Irena Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz s. ..., Opština ..., mal. BB i mal. VV, oboje iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., DD iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Ristić, advokat iz ... i ĐĐ iz ..., radi ispunjenja ugovora, odlučujući o reviziji tuženih AA, mal. BB i mal. VV, čiji je zakonski zastupnik majka GG, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 744/2023 od 25.04.2023. godine, u sednici održanoj 06.11.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih AA, mal. BB i mal. VV, čiji je zakonski zastupnik majka GG, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 744/2023 od 25.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu P 120/2022 od 18.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je naloženo tuženima AA, mal. BB i mal. VV, kao pravnim sledbenicima sada pok. EE, biv. iz ..., DD i ĐĐ da predaju tužiocu poslovni prostor u Nišu, ... br. .., postojeći na kp.br. .. KO Niš – Bubanj, koji se sastoji od prizemlja stambeno-poslovne zgrade u površini od 368 m2, podruma zgrade u površini od 172,81 m2, koji se nalazi u severozapadnom delu podruma i površinu od 151,31 m2 koji se nalazi u južnom delu podruma, sve u viđenom stanju. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 744/2023 od 25.04.2023. godine, odbijena je žalba tuženih AA, mal. BB i mal. VV, čiji je zakonski zastupnik majka GG i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja. U konkretnom slučaju drugostepeni sud je presudom odlučio u okviru opredeljenog tužbenog zahteva u smislu člana 3. stav 1. ZPP, o čemu je dao razloge u obrazloženju presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca Studentski restoran iz Niša, kao korisnik, zaključio je sa Opštinom Niš ugovor o prenosu poslovnih prostorija na trajno korišćenje i upravljanje, koji je overen pred Opštinskim sudom u Nišu pod Ov.br. 967/67 od 29.03.1967. godine. Predmet ugovora bilo je sedam poslovnih prostorija koje se nalaze u prizemlju stambene zgrade na ... br. .. (sada ...), u ukupnoj površini od 257 m2. Navedena zgrada na kp.br. .. KO Niš, upisana u zk.ul. br. .., oštećena je 1999. godine tokom NATO bombardovanja. Rešenjem Gradske uprave Grada Niša od 08.02.2001. godine tužiocu je zabranjeno korišćenje predmetnih poslovnih prostorija zbog opasnosti za život i rad ljudi. Tuženi DD, ĐĐ i sada pok. EE, biv. iz ... (čiji su pravni sledbenici tuženi AA, mal. BB i mal. VV) bili su vlasnici stambenog prostora u istoj zgradi, dok je poslovni prostor nacionalizovan od pravnih prethodnika tužene DD i tuženog ĐĐ. Tužilac, kao nosilac prava trajnog korišćenja poslovnog prostora u predmetnoj zgradi sa tuženima, kao vlasnicima stambenog prostora, sada pok. EE i sada pok. ŽŽ (koji je nakon oštećenja zgrade postao vlasnik stambenog prostora u površini od 50m2 po fiktivnom kupoprodajnom ugovoru sa tuženom DD kao prodavcem), zaključio je ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza od 03.07.2007. godine, kojim je regulisano da su suvlasnici dužni da izgrade (novi) stambeno-poslovni objekat na navedenoj lokaciji i da tužiocu nakon izgradnje predaju na korišćenje poslovni prostor u prizemlju u bruto površini od 435 m2 i deo prostora u podrumu za potrebe vešernice površine 150 m2. Radove je trebalo izvesti u roku od 18 meseci od dana pravnosnažnosti odobrenja za gradnju, odnosno od dana potvrđivanja radova. Grad Niš je izdao rešenje o odobrenju izgradnje stambeno-poslovnog objekta P0+P+M+4+Pk (pravnosnažno 17.07.2007. godine), a kao investitori označeni su tuženi DD, ĐĐ, sada pok. EE i sada pok. ŽŽ. Iste ugovorne strane su zaključile i aneks ugovora, koji je overen pod Ov1 br. 13475/07 od 16.11.2007. godine, kojim su obavezani da osnuju preduzeće koje će biti investitor izgradnje objekta, da dostave dokaz o obezbeđenju sredstava za izgradnju objekta i da otpočnu sa radovima na objektu, sve do 15.04.2008. godine.

Ugovorom o prenosu potraživanja od 05.06.2010. godine sada pok. ŽŽ je preneo svoje potraživanje na ćerku ZZ iz ... . Nakon toga zaključen je Ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza vlasnika stanova overen pod Ov1 br. 2266/10 od 13.07.2010. godine, i to sa tuženima DD, ĐĐ, sada pok. EE i sa ZZ, prema kome je ZZ stupila u sva prava i obaveze pok. ŽŽ. Utvrđeno je da je 10.03.2011. godine između tužioca i tužene DD, tuženog ĐĐ i pok. EE zaključen novi ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza, prema kome obaveza prema tužiocu na predaju u posed spornog prostora nastupa nakon dobijanja upotrebne dozvole i prema kom ugovoru su u obavezi da tužiocu predaju 368 m2 poslovnog prostora u prizemlju zgrade, 172,81 m2 u severozapadnom delu podruma (sklonište u slučaju ratne opasnosti) i 151,31 m2 u južnom delu podruma. Tužena DD, tuženi ĐĐ i pok. EE, odnosno njegovi zakonski naslednici, kao investitori još uvek nisu dobili upotrebnu dozvolu. Tužilac je u više navrata zahtevao ispunjenje ugovora i predaju spornog prostora.

Iz izvoda iz LN br. .. KO Niš-Bubanj, utvrđeno je da je na kp.br. .. upisan poslovni prostor - sedam prostorija ugostiteljstva u prizemlju sa pravom korišćenja na ime tužioca, zemljište pod zgradom-objektom površine 467 m2 i zemljište uz zgradu-objekat površine 608 m2, a kao vlasnik upisan je Grad Niš, dok su tužena DD, tuženi ĐĐ, pok. EE i sada pok. ŽŽ upisani sa pravom zajedničkog korišćenja.

Ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, utvrđeno je da je poslovni prostor u prizemlju u stepenu završenosti od 71%, dok je prostor u podrumu u stepenu završenosti 87%, da je stambeno-poslovni objekat u stepenu završenosti od 93%, da do okončanja postupka nisu izvođeni drugi radovi, te da je sporni prostor u prizemlju i podrumu u konstruktivnom smislu izgrađen u celosti, a stambeni deo objekta sa mezaninom je useljen, kao i da je objekat opremljen komunalnom infrastrukturom. U projektu izvedenog stanja iz 2011. godine navedene su površine spornog prostora za potrebe legalizacije (koje površine prihvata i veštak), pri čemu podrum i prizemlje nisu u upotrebi.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da rokovi, navedeni u ugovorima, za završetak izgradnje objekta ne predstavljaju fiksne rokove koji su bitan sastojak ugovora i čije neispunjenje vodi raskidu istih, u smislu odredaba članova 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), već je ugovore moguće održati na snazi davanjem naknadnog roka za ispunjenje od strane poverioca, što je tužilac u konkretnom slučaju i učinio slanjem opomena sa dodatnim rokom za završetak radova i predaju spornog prostora, zaključivši da sada pok. EE, kao predstavnik ostalih investitora, nije izveo radove na spornom prostoru do kraja, što je neophodno za dobijanje upotrebne dozvole kao uslov za uvođenje tužioca u posed tog prostora, niti je iskazao interesovanje da svoju ugovornu obavezu ispuni u potpunosti, u svemu kako ona glasi shodno odredbi članova 12, 13. i 17. ZOO. Kod činjenice da tuženi nisu postupili u skladu ni sa dodatno ostavljenim rokom, niti je izvesno da će u razumnom roku ispuniti svoju ugovornu obavezu, ocenio je da su navedeni ugovori raskinuti usled neispunjenja od strane tuženih, u smislu odredbe člana 126. stav 3. ZOO, zbog čega je tužene obavezao da tužiocu predaju sporni prostor, primenom odredbe člana 132. stav 3. ZOO.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, nalazeći da je odluka prvostepenog suda pravilna, ali da je tužbeni zahtev osnovan iz drugih razloga, jer ispunjenje obaveze tuženih zavisi od odložnog roka, odnosno uslova, tj. činjenice dobijanja upotrebne dozvole, zaključivši da je ponašanje tuženih direktno uticalo na to da radovi još uvek nisu u potpunosti završeni, da je zbog odstupanja prilikom gradnje bilo potrebno uraditi i projekat izvedenog stanja, što je sve uticalo na prekoračenje razumnog roka za završetak gradnje i pribavljanje građevinske dozvole, ocenivši da su tuženi uticali na ostvarenje uslova, odosno na dobijanje upotrebne dozvole ponašanjem koje je protivno načelu savesnosti i poštenja. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da držanje tuženih tokom postupka pokazuje nezainteresovanost da svoju ugovornu obavezu ispune, odnosno da završe objekat, pribave upotrebnu dozvolu i predaju sporni prostor tužiocu, pa kako su sprečili nastupanje uslova za predaju objekta tužiocu, zaključio je da je njihova obaveza nastupila danom podnošenja tužbe. Ocenio je i da je neosnovan prigovor nepotpune pasivne legitimacije, kao i da Republika Srbija ne predstavlja nužnog suparničara, budući da je predmet tužbenog zahteva predaja spornog prostora u državinu, a kod činjenice da je tužilac nosilac prava trajnog korišćenja.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 12. ZOO, propisano je da je u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa učesnici su dužni da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja, a članom 262. stav 1. istog zakona da poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.

Saglasno navedenom, načelo savesnosti i poštenja svrstano je u osnovna načela i formulisano imperativno. Ova zakonska norma sadrži tzv. „generalnu klauzulu“, nema precizna merila, odnosno gotova pravila iz kojih bi se moglo videti šta u konkretnom slučaju odgovara tom načelu. Pravnu zaštitu može očekivati samo onaj subjekt u obligacionim odnosima koji postupa savesno i pošteno. O tome, u slučaju spora, procenu daje sud rukovodeći se opšte važećim zahtevima pravičnosti, životnim iskustvom i praktičnim razumom. U konkretnom slučaju, tužilac tužbenim zahtevom traži činidbu – predaju predmetnog poslovnog prostora, kao vid ispunjenja ugovorne obaveze, a osnov za predaju je ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza od 10.03.2011. godine, koji je zaključen između tužioca i tužene DD, tuženog ĐĐ i pok. EE, prema kome su se tužena DD, tuženi ĐĐ i pravni prethodnik tuženih AA, mal. BB i mal. VV, sada pok. EE obavezali prema tužiocu na predaju u posed spornog prostora (bliže navedenog u izreci) nakon dobijanja upotrebne dozvole. Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tuženi zloupotrebljavaju ovlašćenje iz ugovora, koje im omogućava da predmetni prostor drže sve do izdavanja upotrebne dozvole, s obzirom na činjenično utvrđenje da je ponašanje tuženih direktno uticalo na to da radovi još uvek nisu u potpunosti završeni, s obzirom na činjenicu da je tavanski prostor, mimo projekta, pretvoren u stambeni prostor (zbog čega je u toku postupak legalizacije), te je zbog odstupanja prilikom gradnje bilo potrebno uraditi i projekat izvedenog stanja, što je sve uticalo na prekoračenje razumnog roka za završetak gradnje, pravilno ocenivši da su tuženi uticali na ostvarenje uslova, odosno na dobijanje upotrebne dozvole ponašanjem koje je protivno načelu savesnosti i poštenja, te da je njihova obaveza nastupila danom podnošenja tužbe. Stoga su neosnovani navodi revizije da tražbina nije dospela jer nije izdata upotrebna dozvola.

Neosnovan je navod revizije da postoji nepotpuna aktivna legitimacija, budući da tužbom nije obuhvaćen Grad Niš (koji je bio vlasnik srušenog objekta), niti je obuhvaćena Republika Srbije, kao vlasnik na zemljištu, te da tužilac nije aktivno legitimisan, niti je mogao da ugovara izgradnju objekta. Naime, stvarna legitimacija u parnici predstavlja materijalnopravni odnos stranaka prema predmetu spora, odnosno prema pravu za čiju je zaštitu parnica pokrenuta. O postojanju stvarne legitimacije sud vodi računa i po službenoj dužnosti i zavisi od materijalnog prava koje se primenjuje na određeno činjenično stanje. Tužilac je aktivno legitimisan ako je nosilac prava koje je predmet spora, a tuženi je pasivno legitimisan ako na njemu leži obaveza koja odgovara tužiočevom pravu. U konkretnom slučaju, tužbenim zahtevom se traži ispunjenje obaveza iz ugovora o regulisanju međusobnih prava i obaveza od 10.03.2011. godine, u kome su ugovorne strane tužilac, sa jedne strane, tužena DD, tuženi ĐĐ i sada pok. EE, sa druge strane kao investitori, prema kom ugovoru su u obavezi da tužiocu predaju 368 m2 poslovnog prostora u prizemlju zgrade, 172,81 m2 u severozapadnom delu podruma (sklonište u slučaju ratne opasnosti) i 151,31 m2 u južnom delu podruma. Stoga je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužilac aktivno legitimisan za učešće u ovom sporu.

Suprotno navodima revizije da, u smislu odredbe člana 106. Zakona o planiranju i izgradnji nema jedinstva nepokretnosti, te da je tužiocu samo dato pravo trajnog korišćenja na objektima čiji je vlasnik bio Grad Niš (javna svojina), u konkretnom slučaju tužilac ne traži da mu se prenese pravo svojine na predmetnim nepokretnostima, već naprotiv, postavljenim tužbenim zahtevom tužilac traži činidbu - predaju predmetnog poslovnog prostora, kao vid ispunjenja ugovorne obaveze iz ugovora o regulisanju međusobnih prava i obaveza od 10.03.2011. godine, a u smislu odredbe člana 262. ZOO. Stoga je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao tužene da tužiocu predaju sporni prostor.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi, koji su bili predmet pravilne i potpune pravne ocene drugostepenog suda, koje prihvata i ovaj sud.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredaba članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković