.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1241/2022
26.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Irene Vuković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Živko Živković advokat iz ..., protiv tuženog AD HI „Panonija“ Pančevo, čiji je punomoćnik Nenad Dražević advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2570/21 od 25.11.2021. godine, na sednici održanoj 26.02.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2570/21 od 25.11.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2570/21 od 25.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2570/21 od 25.11.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P 455/2017 od 22.03.2021. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, kojom je dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 22.05.2019. godine (stav prvi izreke) i obavezan tuženi da za period od aprila do juna 2017. godine na ime umanjenja zarade po osnovu radnog učinka isplati tužiocu 27.149,79 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2017. godine do isplate (stav drugi izreke) i naknadi mu troškove parničnog postupka od 138.971,98 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate (stav četvrti izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, u vezi s članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz stava 1.tog člana. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja iz kojeg sledi da je tuženi za period od aprila do jula 2017. godine svim zaposlenima, pa i tužiocu, umanjio zaradu po osnovu radnog učinka zbog neizvršenog obima posla u odnosu na planirane i tekuće poslove za 20%, ne uzimajući u obzir kvalitet i obim obavljenog posla, bez dokaza na koji način je utvrđen radni učinak ovde tužioca za sporni period i bez donošenja individualne odluke o umanjenju zarade, pa su nižestepeni sudovi usvojili zahtev tužioca za isplatu umanjenog dela zarade. Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u postupku o tužbenom zahtevu odlučili primenom materijalnog prava, na način kojim se ne odstupa od sudske prakse. Tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi s članom 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena) iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, odnosno predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o novčanom potraživanju - isplati dela zarade, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.11.2017. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 215.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
