Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. O zahtevu tužioca za isplatu razlike plate obračunate po koeficijentu za obračun i isplatu plate za nastavnika praktične nastave za VI stepen stručne spreme i koeficijentu za obračun i isplatu plate za nastavnika praktične nastave za VII stepen stručne spreme i utvrđivanje visine navedenog koeficijenta odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Ovo kod utvrđenja da je tužiocu u periodu potraživanja obračunavana i isplaćivana plata prema odgovarajućem koeficijentu za radno mesto nastavnik praktične nastave sa VI stepenom stručne spreme, koju je posedovao u vreme kada je ugovorom o utvrđivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti premešten na predmetno radno mesto, a da je VII stepen stučne spreme stekao samoinicijativno nakon premeštaja na navedeno radno mesto. Naknadno stečeno obrazovanje je samo osnov za mogućnost izmene ugovora o radu u pogledu priznavanja koeficijenta za viši stepen stručne spreme, ali ne i obaveza, naročito kada poslove radnog mesta, kao u konkretnom slučaju može da obavlja i lice sa VI i lice sa VII stepenom stručne spreme. Takođe tuženi kao korisnik budžetskih sredstava nije imao mogućnost da poveća koeficijent tužioca za obračun i isplatu plate bez prethodno dobijene saglasnosti resornog ministarstva, koja je u konkretnom slučaju izostala. Pored toga, tužilac uz reviziju nije dostavio odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj pravnoj stvari. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike plate (tužba radi novčanog potraživanja), u ovom sporu podneta je 01.03.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 255.539,28 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Takođe, nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP u odnosu na deo pravnosnažne drugostepene odluke kojom je ukunuta prvostepena odluka i u tom delu odbačena tužba (rešenje). Navedenom odredbom člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Dakle, citirana odredba sadrži i deo koji zahteva da drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka, što znači meritorno okončanje spora. Rešenjem kojim se odbacuje tužba ne odlučuje se o tužbenom zahtevu, a time i pravu na čije ostvarenje je zahtev usmeren.

Naime, kada je drugostepeni sud po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, po vrsti odluke to je učinjeno rešenjem i u tim slučajevima je eliminisana primena pomenute odredbe zakona, jer se tada o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP. Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP. Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković