Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 520/25 od 07.11.2025. godine odbijene se kao neosnovane žalbe OJT u Zaječaru i žalbe branioca okrivljenih AA, BB i VV, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih BB i VV, advokat Miodrag Jovčić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP u vezi člana 68. ZKP, člana 78. ZKP, člana 88. ZKP, člana 428. ZKP, člana 16. ZKP i člana 451. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev u smislu predloga navedenih u zahtevu i da obavesti branioca okrivljenih o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. S tim u vezi, kao nezakoniti dokaz označava odbranu okrivljenih AA i BB, datu na zapisnicima o saslušanju osumnjičenih u PS Knjaževac Ku 355/15 od 11.03.2015. godine, a koji zapisnici su sačinjeni suprotno odredbi člana 68. tačka 1. i tačka 10. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da su pred policijskim službenicima MUP PU Zaječar PS Knjaževac, saslušani osumnjičeni AA i BB, na dva zapisnika pod istim brojem Ku 355/15 od 11.03.2015. godine, da su oba zapisnika sačinjena u skladu sa odredbom člana 289. stav 3. ZKP, odnosno da je javni tužilac Emica Lazarević poverila ovo saslušanje policiji, da su okrivljeni pristupili po pozivu, da su okrivljenima saopštena njihova prava iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog) i omogućeno njihovo korišćenje, kao i ispunjene pretpostavke za saslušanje okrivljenih člana 85. stav 1. ZKP, kao i i člana 11. ZKP, da je okrivljenima predočeno krivično delo za koje se terete, da im je pre davanja odbrane omogućen poverljiv razgovor sa braniocem po službenoj dužnosti i to okr. BB sa advokatom Vesnom Simić, a okr. AA sa advokatom Zoranom Deronićem, čime su ispunjene pretpostavke za zakonito saslušanje okrivljenih, nakon čega su izneli svoju odbranu u prisustvu branioca. Zapisnik o saslušanju je potpisan od strane okrivljenog AA, ovlašćenog službenog lica, zapisničara i branioca Zorana Deronića, odnosno od strane okrivljenog BB, ovlašćenog službenog lica, zapisničara i branioca Vesne Simić i to bez primedbi od strane okrivljenih ili branilaca na oba zapisnika.

Kako je policija na zapisnicima o saslušanju osumnjičenih AA i BB u PS Knjaževac Ku 355/15 od 11.03.2015. godine, postupila u svemu u skladu sa odredbama člana 68. ZKP, člana 70. i člana 85. ZKP u vezi člana 289. stav 3. ZKP, prilikom saslušavanja okrivljenih, a iskaz okrivljenih je jedinstven u toku celog postupka, te okrivljeni može menjati odbranu, što sud ceni kao i ostale izvedene dokaze u toku krivičnog postupka, to odbrana okrivljenih data na zapisniku u policiji predstavlja zakoniti dokaz i ista se može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani navodi odbrane da su pobijane presude zasnovene na nezakonitim dokazima, odnosno da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da je donošenjem pobijanih presuda povređen krivični zakon na štetu okrivljenih, s obzirom da su protivpravne radnje okrivljenih, bliže opisane u izreci presude, pravno kvalifikovane kao produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 3. u vazi stava 2.KZ u vezi člana 33. KZ i 61. KZ. Naime, po navodima odbrane, krivično delo ne ispunjava zakonske uslove za produženo krivično delo, s obzirom da krivična dela ne predstavljaju jednu celinu, nisu učinjena u vremenskom kontinuitetu, ne postoji jedinstvo umišljaja, te je po navodima branioca, primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, kojim navodima branilac zapravo ističe povredu odredbe člana 439. tačka 2) ZKP.

Izloženi navodi zahteva u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP su neosnovani.

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 3.Krivičnog zakona čini učinilac dela krađe (član 203), ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

Produženo krivično delo iz člana 61. Krivičnog zakonika čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnost oštećenog, istovrsnost predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca. Stavom 5. istog člana je propisano da ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima ukoliko je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinioca.

Prema izreci pravnosnažne presude, stavom prvim, okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim da su u uračunljivom stanju oduzimali tuđe pokretne stvari, a koje predstavljaju javne uređaje sistema javnog saobraćaja i veze – odnosno delove tih uređaja, u nameri da njihovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, korišćenjem jedinstva prostora izvršenja dela, iste situacije, istovrsnosti predmeta dela i sa jedinstvenim umišljajem, iako su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno, na taj način što su: 1. u toku noći 08/09.01.2014. godine, na relaciji između sela Vratarnice i Zagrađa upotrebom podesnog alata – motornom testerom isekli tri drvene bandere, a potom sa njih isekli sekirom PTT kablove i oduzeli po dva kabla i to....što ukupno iznosi 98.200,00 dinara; 2. u toku noći 06/07.08.2014. godine, na relaciji između sela Vratarnice i Zagrađa, na mzv.“Kaptaže“ na 2km ka Martinovcu ručnom testerom isekli tri drvene bandere i između 8 raspona sa istih isekli makazama za gvožđe skinuli i oduzeli PTT kablove... što ukupno iznosi 75.200,00 dinara; 3. što su u toku noći 23/24.08.2014. godine, na relaciji između sela Vratarnice i Zagrađa, sa 6 raspona na lokaciji mzv.“Livađe“, najpre podesnim alatom otkačili sajlu koja zateže PTT kabl, pa ručnom testerom isekli i oduzeli PTT kabl...., što ukupno iznosi 75.200,00 dinara; 4.što su u toku noći 06./07.09.2014. godine, na relaciji Vratarnice – Zagrađa – Martinovac sa 14 raspona podesnim predmetom isekli 450 m telefonskog kabla tip...što ukupno iznosi 84.600,00 dinara; 5. što su u periodu od 10.10. do 31.10.2014. godine, na lokaciji između Vratarnice i Zagrađa, sa 5 raspona upotrebom podesnog predmeta – ručne testere isekli 4 drvene bandere i sa njih skinuli i oduzeli PTT kablove tip... u ukupnoj vrednosti od 112.800,00 dinara, a što sve ukupno iznosi 446.000,00 dinara. Prema izreci presude i to stavu drugom okrivljeni VV je oglašen krivim da je uračunljivom stanju svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, sa umišljajem pomagao okr. AA i okr. BB u izvršenju produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 3. KZ iz stava jedan izreke presude, na taj način što je u Knjaževcu kao i okolini sela Vratarnica, Zagrađe i Marinovac, u periodu od 08.01.2014. godine pa do 31.10.2014. godine, pokazivao mesta na kojima treba da vrše krađu kablova i davao uputstva kako da to krivično delo izvrše, stavljao im na raspolaganje sredstva za izvršenje krivičnih dela kao i opremu: motornu testeru, sekire, ručnu sekiru, makaze za gvožđe i dr. A potom bakar dobijen od okr. AA i okr. BB koji su ovi dobijali guljenjem kablova i spaljivanjem izolacije prodavao na raznim tržištima u Nišu i Zaječaru, iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po oceni ovog suda, opisane radnje koje su okrivljeni preduzeli kritičnom prilikom sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. KZ u produženom trajanju, imajući u vidu da je krivično delo izvršeno u periodu od 08.01.2014. godine pa do 31.10.2014. godine, zatim istovrsnost predmeta dela – PTT kablovi koje su oduzimali i sekli, korišćenje iste situacije - noću na istim relacijama sekli kablove, u okolini sela Vratarnica, Zagrađe i Marinovac, istovetnost oštećenog „Telekom Srbija“ AD Beograd i jednistveni umišljaj okrivljenih koji je išao za tim da ostvare ukupan novčani iznos, odnosno zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, što je bilo obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem učinilaca.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pored toga, branilac okrivljenih numeriše bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. ZKP, člana 88. ZKP, člana 451. ZKP, člana 428. ZKP, člana 78. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. ZKP, člana 88. ZKP, člana 451. ZKP, člana 428. ZKP, člaan 78. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP,, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković