Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Goran Stefanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, člana 439. stav 1. tačka 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku i člana 441. stav 1. i 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret i obaveze plaćanja troškova postupka, a da okrivljenom dosudi troškove krivičnog postupka, kao i troškove za sastavljanje ovog zahteva za zaštitu zakonitosti ili da preinači pravnosnažne presude, tako da okrivljenom znatno smanji kaznu zatvora na koju je osuđen, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, i pri tom, kao nezakonit dokaz označava saobraćajno veštačenje. Međutim, prilikom obrazlaganja u čemu se nezakonitost ovog dokaza ogleda, branilac osporava dokaznu snagu označenog veštačenja, te ukazuje da sud uopšte nije cenio primedbe odbrane na nalaz ovog veštaka, a kojim navodima branilac ne osporava ovaj dokaz ni po načinu pribavljanja ni po svojoj sadržini već suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, dalje u zahtevu prilikom obrazlaganja ove povrede branilac navodi da je sud okrivljenog oglasio krivim za krivično delo bez postojanja valjanog zakonitog dokaza, niti je sa potrebnom izvešnoću utvrđeno da je okrivljeni prešao na suprotnu stranu kolovoza, da postoji uzročno – posledična veza između ponašanja okrivljenog i nastanka predmetne saobraćajne nezgode, a nije utvrđen ni propust bicikliste, te da li je isti bio pod dejstvom alkohola, da li je imao mogućnost da izbegne predmetnu saobraćajnu nezgodu, a kojim svim navodima branilac suštinski ukazuje da je pobijanim odlukama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali kako ovu povredu branilac dalje obrazlaže navodima da sud nije pravilno cenio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, pa je okrivljenom za krivično delo izrekao previsoku kaznu, to istima suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koju pri tom i sam numeriše u podnetom zahtevu.

Branilac u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, međutim, ovako označenu povredu, zbog koje je dozvoljeno podnošenje vanrednog pravnog leka, sud nalazi u činjenici da su nejasni razlozi zašto su pravnom sledbeniku pokojnog oštećenog dosuđeni troškovi kada ista nije neposredno oštećena predmetnom saobraćajnom nezgodom i nije učesnik predmetne saobraćajne nezgode, jer po navodima branioca, nema osnova za priznavanje troškova punomoćnika koji je angažovan, a kojim navodima, suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac je pored toga u podnetom zahtevu naveo da je izreka pobijane presude nerazumljiva usled čega je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a osim toga učinjena je i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac u zahtevu ukazuje da pobijane presude nemaju jasne razloge zašto su odbijeni predlozi odbrane da se u nastavku dokaznog postupka izvede veštačenje od strane Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP, a ukazuje i na činjenicu da je sud propustio da po podnetoj žalbi razmotri i ceni činjenicu da je dostavljeno izjašnjenje i primedba na nalaz i mišljenje veštaka AA, a koje je dao stalni sudski veštak za oblast saobraćaja i bezbednosti Staniša Petrović koga je okrivljeni angažovao kao stručnog savetnika, a kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 395, člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440., člana 441. stav 1. i člana 460. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali u obrazloženju zahteva branilac ne navodi u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković