.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13681/2025
02.04.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Maksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Osnovnog suda u Zrenjaninu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 985/23 od 04.06.2025. godine, u sednici održanoj 02.04.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 985/23 od 04.06.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 985/23 od 04.06.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 937/2022 od 21.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 90.322,58 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate i na ime naknade nematerijalne štete iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj isplati iznos od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 985/23 od 04.06.2025. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena, a delimično odbijena žalba tužioca i prvostepena presuda preinačena u pobijanom delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je u preostalom delu navedena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud izuzetno dozvoli odlučivanje o reviziji na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost ove revizije na osnovu člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer po oceni ovog suda u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanja sudske prakse ili novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne i nematerijalne štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene. Pobijanom pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev jer tužilac nije dokazao osnov odgovornosti tužene prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a kod utvrđenja da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2533/2022 od 20.06.2022. godine preinačena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 1737/2020 od 29.03.2022. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio od tuženog poslodavca „Infrastrukture železnice Srbije„ AD Beograd naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 02.03.2018. godine do 24.05.2018. godine, na koju odluku tužilac nije izjavio reviziju, a smatra da mu je šteta u ovom postupku prouzorokava postupanjem prvostepenog suda koji je propustiio da odluči o njegovom predlogu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 153. Kolektivnog ugovora AD „Infrastruktura železnice Srbije“, koji je objavljen u Službenom glasniku br. 25/18 od 24.05.2018. godine, odnosno da prekine parnični postupak i po predlogu tužioca kao nadležni državni organ pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti navedene odredbe kolektivnog ugovora.
Imajući u vidu da tužilac uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizašao zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj činjenično- pravnoj situaciji, te da se radi o parnici za naknadu štete u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava o osnovu odgovornosti tužene, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP je propisano da protiv odluke drugostepenog suda donetog u postupku o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj parnici podneta je 17.08.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 190.322,58 dinara i postupak je vođen po pravilima parnice u sporu male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno o sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
