U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ilije Đurđevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu 6.K br. 208/24 od 20.10.2025. godine i Višeg suda u Pančevu KŽ1. 285/25 od 03.12.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ilije Đurđevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu 6.K br. 208/24 od 20.10.2025. godine i Višeg suda u Pančevu KŽ1. 285/25 od 03.12.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu 6.K br. 208/24 od 20.10.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećene, kao i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Pančevu KŽ1. 285/25 od 03.12.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA izjavljena putem branioca Ilije Đurđevića i presuda Osnovnog suda u Vršcu 6.K br. 208/24 od 20.10.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ilija Đurđević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, ali pred potpuno izmenjenim većem ili iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA - advokat Ilija Đurđević u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da se činjenični opis iz presude razlikuje od činjeničnog opisa sadržanog u optužnom aktu, jer je sud u pobijanoj presudi uredio činjenični opis na način da je isti u potpunosti u skladu sa odredbama ZKP koje se odnose na sadržaj optužnog predloga, koji se primenjuje na privatnu krivičnu tužbu.Dalje se navodi da je sud u činjeničnom opisu pobijane presude utvrdio da je delo izvršeno u Vršcu, ulica ... broj .., dok privatna tužilja u optužnom aktu navodi adresu ulica ..., a u svojoj izjavi datoj na zapisniku o glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Vršcu dana 16.09.2025. godine navodi ulica ... .

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na isto krivično delo - samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta – privatne tužbe.

Prema tome, time što je u izreku presude uneto da je okrivljeni delo izvršio u ulici ..., kao činjenica koja predstavlja tačnije određenje krivičnog dela, nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude. Pred iznetog, kako mesto izvršenja krivičnog dela nije njegovo zakonsko obeležje, to po oceni ovoga suda optužba ne može biti prekoračena kada sud u izreci presude izvrši izmenu činjeničnog opisa dela u pogledu ove okolnosti.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. KZ, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koju obrazlaže navodima da je privatna tužilja propustila da privatnu tužbu podnese u roku od 3 meseca od dana kada je saznala za navodno krivično delo. Međutim, navedeni stav zasniva na osnovu sopstvene ocene iskaza privatne tužilje, iz kojeg se po stavu odbrane jasno i nedvosmisleno vidi da je okrivljeni državinu nad predmetnim vozilom stekao još u martu mesecu 2025. godine, ako ne pre toga. Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu numeriše i povredu zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, koju obrazlaže navodima da u toku čitavog postupka nisu utvrđene radnje kojima je okrivljeni izvršio navodno krivično delo, kao i na osnovu kojih činjenica i ističe da je isti sve vreme imao državinu nad motornim vozilom, zbog čega odbrana smatra da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ koje mu se stavlja na teret.

Na opisani način, iako branilac ukazuje, odnosno označava povrede zakona koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca (član 438. stav 1. tačka 7) i 439. stav 1. ZKP), isti u suštini osprava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Takođe, branilac u podnetom zahtevu numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, ukazujući na olakšavajuće i otežavajuće okolnosti odnosno na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, u smislu člana 54. KZ.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP nisu zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković