Oštećeni AA je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnični postupak. Na osnovu člana 264. ZKP obavezani su okrivljeni da solidarno plate troškove krivičnog postupka VJT u Somboru u ukupnom iznosu od 81.568,78 dinara i obavezan je okrivljeni Boris Farkaš da isplati VJT u Somboru iznos od 395.583,00 dinara. Obavezani su okrivljeni da solidarno nadoknade troškove nastale pred Osnovnim sudom u Somboru u ukupnom iznosu od 125.410,00 dinara i troškove o kojima će biti doneto posebno rešenje, kao i sudski paušal u iznosu od po 10.000,00 dinara, sve u roku od tri meseca od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 493/25 od 22.10.2025.godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Mladena Budića i Borisa Farkaša i potvrđena presuda Višeg suda u Somboru K.br.14/23 od 05.06.2025.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Mladena Budića, advokat Maja Jandrić Vilovski, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

-branilac okrivljenog Mladena Budića, advokat Goran Karadarević zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da mu izrekne blažu kaznu ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to prpopisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog Mladena Budića, advokat Maja Jandrić Vilovski u zahtevu ističe povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439 tačka 2) ZKP. Navedene povrede branilac obrazlaže navodima da iz pobijanih odluka nije jasno kako je sud došao do zaključka da su okrivljeni predmetna krivična dela izvršili kao saizvršioci, odnosno nije utvrđena funkcionalna podela uloga, postojanje zajedničkog umišljaja, niti na koji način su njihova delovanja međusobno povezana i pojedinačni doprinos svakog od okrivljenih izvršenju krivičnih dela. Po oceni branioca, presude su donete na osnovu nepotpuno i jednostrano izvedenih dokaza i bez pravilne ocene verodostojnosti iskaza svedoka oštećenog, koji je naveo da ga je okriljeni Mladen Budić primoravao da za njega prodaje opojnu drogu i da mu je upućivao pretnje, a drugi izvedeni dokazi nisu potvrdili ovakve navode oštećenog, a prilikom suočenja oštećeni je naveo da mu okrivljeni Mladen Budić nikada nije dao opojnu drogu i da nikada nije video da isti prodaje drogu. Takođe, svedoci koje je oštećeni navodio, ili nisu pristupili kako bi potkrepili tvrdnje oštećenog, a iskazi svedoka koji su pristupili nisu bili u skladu sa navodima oštećenog. Pored navedenog, sud je propustio da pribavi i izvede druge potencijalne dokaze koji bi potvrdili ili opovrgli navode o prinudi ili prodaji droge, kao što je dodatna komunikacija, tragovi upotrebe sile, eventualnih video zapisa i slično.

Što se tiče krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, branilac je istakla da nije dokazano da je droga koju je oštećeni predao policiji poticala od okrivljenog, jer na istoj nema DNK tragova, otisaka ni drugih materijalnih tragova koji bi drogu doveli u vezu sa okrivljenim Mladenom Budićem, jer prilikom pretresa kuće okrivljenog nisu pronađena vaga, novac, pribor za pripremu i pakovanje, niti kontakt sa kupcima. Vezano za krivično delo iz člana 135. stav 1. KZ, sudovi u toku postupka nisu utvrdili da je oštećeni od strane okrivljenog bio ozbiljno zaplašen, da je bio u stanju straha ili da mu je bila oduzeta sloboda odlučivanja, a okrivljeni je dao logično objašnjenje da su poruke bile vezane za novčani dug.

Branilac okrivljenog Mladena Budića, advokat Goran Karadarević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2 ZKP. Navedene povrede branilac obrazlaže navodima da iz izreke prvostepene presude nije jasno da li su okrivljeni preko oštećenog samo prodavali opojne droge ili su neovlašćeno radi prodaje držali opojne droge, odnosno radnja izvršenja nije jasno određena. Po oceni branioca, sud vrši apsolutnu generalizaciju radnji okrivljenih navodeći da su obojica došla u verbalni sukob sa oštećenim u ugostiteljskom objektu i da su obojica saopštila oštećenom da u narednom periodu za njihov račun mora prodavati opojne droge, kao i da su zajedno preduzeli druge radnje da bi oštećenog prinudili na izvršenje dela, pa čak i da su zajedno predali oštećenom 100 grama opojne droge marihuane, što je praktično nemoguće, a suština je da je sud morao svaku pojedinačnu radnju svakog okrivljenog konkretizovati. Branilac je istakao da iz iskaza oštećenog proizilazi da je u verbalni sukob došao samo sa okrivljenim Mladenom Budićem, a da tom prilikom drugi okrivljeni nije bio prisutan, što je u potpunoj suprotnosti sa onim što je navedeno u izreci presude, u kojoj je navedeno da su okrivljeni sve radnje preduzeli zajedno, te je oštećeni naveo da mu okrivljeni Mladen Budić kritičnom prilikom nije predao nikakvu opojnu drogu, niti je od njega tražio da istu prodaje, već je rekao oštećenom da mu duguje novac u iznosu od 450 eura, dok je okrivljeni Boris Farkaš taj koji je oštećenom rekao da će mu dati „travu” i da to mora da proda u roku od 20 dana, nakon čega je okrivljeni Farkaš otišao po opojnu drogu i istu doneo dva sata kasnije. Vezano za opojnu drogu amfetamin, oštećeni je naveo da mu je istu predao okrivljeni Farkaš, te je oštećeni naveo da nikada nije video da okrivljeni Mladen Budić drži opojnu drogu.

Po oceni Vrhovnog suda, branioci okrivljenog Mladena Budića, advokat Maja Jandrić Vilovski i Goran Karadarević, iako formalno označavaju povrede zakona koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, iste obrazlažu na način što osporavaju utvrđeno činjenično stanje i polemišu sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog Mladena Budića, advokat Maja Jandrić Vilovski je u zahtevu ukazala suštinski na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP navodeći da prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji sud nije uzeo u obzir ni jednu olakšavajuću okolnost na strani okrivljenog Mladena Budića, između ostalog da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio mlađe punoletno lice, teške životne okolnosti na strani okrivljenog, da živi u disfunkcionalnoj porodici i da nije ranije osuđivan.

U ostalom delu zahteva branioci okrivljenog Mladena Budića, advokat Maja Jandrić Vilovski i Goran Karadarević ukazuju da su izreke prvostepene i drugostepene presude protivrečne same sebi, odnosno razlozima presude, da u presudama nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, da su ti razlozi nejasni i protivrečni, da o odlučnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i da su izreke presuda nerazumljive, čime branioci suštinski ukazuju na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako povrede odredbi članova 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2), 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mladena Budića, advokata Maje Jandrić Vilovski i Gorana Karadarevića ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković