Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava drugog izreke, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženih u odnosu na preinačujući deo stava drugog izreke drugostepene presude dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), pa je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. istog zakona i utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje u reviziji da je presuda nerazumljiva i nejasna predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije propisana u članu 407. tog zakona kao razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnica parcele kp.br. .../..., po kulturi šuma, upisan u katastru nepokretnosti – ln.br. ... KO .... Tuženi BB je vlasnik kp.br. .../... KO ... a njegov sin, tuženi VV je vlasnik kp.br. .../... KO ... . Tuženi BB je svoju parcelu kupio od tužilje na osnovu ugovora o kupoprodaji Ov.br. .../... od 10.11.1986. godine. Parcela kp.br. .../... sada vlasništvo tuženog VV, takođe je bila u vlasništvu tužilje koja je istu prodala 1989. godine GG, pa zatim u toku 2006. godine GG ju je prodala DD, da bi je ugovorom o kupoprodaji od 24.05.2015. godine kupio tuženi VV. Tuženi BB je po kupovini parcele na istoj sagradio kuću sa terasom i stepeništem, a tuženi VV na svojoj parceli, u delu za koji tužilja navodi da postoji zauzeće, postavio je montažni objekat u vidu garaže, a deo poravnao i uredio. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geometra utvrđeno je da je predmet spora južni deo kp.br. .../... koja je u vlasništvu tužilje, i da se sa njom graniče parcele tuženih. Parcela tuženog BB je kućni plac, na južnom delu se prostire stambeni objekat koji delom zahvata parcelu tuženog VV, a delom parcelu tužilje koja je zauzeta u površini od 33 m2 (sa datim merama i granicama), a navedeni zauzeti prostor obuhvata i deo stepeništa koje je sastavni deo objekta. Deo tužiljine parcele .../... takođe je zauzet prostorom označenim u skici veštaka kao P2 i P3 koji drži tuženi VV. Zauzeti prostor P2 predstavlja prostor ispod dela montažne zgrade – garaže, površine 8m2, dok je prostor P3 izravnata zemljana površina od 25m2 koju je uredio tuženi VV.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i odredbi člana 28. stav 4. ZOSPO, prvostepeni sud je zaključio da su tuženi održajem stekli pravo svojine na spornim delovima nepokretnosti tužilje, pa je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno odbio tužbeni zahtev tužilje prema tuženom BB, pa je žalbu tužilje odbio i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke.

U odnosu na tuženog VV, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud iz potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja izveo pogrešan zaključak o pravu tužilje da od ovog tuženog zahteva predaju zauzetog dela parcele kp.br. .../... KO ..., pa je zahtev tužilje za predaju u državinu tog dela usvojio, primenom člana 37. ZOSPO. Pri tome je naveo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tuženi VV svoju parcelu kupio 24.09.2015. godine od DD koji je bio vlasnik te parcele 6 - 7 godina, ali s obzirom da je tuženi VV izjavio da je navedenu nepokretnost koristio u merama i granicama kao i raniji vlasnici, a pri činjenici da nije dokazao svoje navode da je montažni objekat garažu podigao na nekadašnjim temeljima za koje tvrdi da su postavljeni od ranijih vlasnika a koje je on srušio, to po nalaženju tog suda nema mesta primeni člana 28. ZOSPO.

Iz navedenog proizilazi da je prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je tuženi VV koristio svoju parcelu u merama i granicama kao i raniji vlasnici, zaključujući da to obuhvata i sporni deo i da je, kao savestan držalac, na tom delu održajem stekao pravo svojine, dok je drugostepeni sud drugačije rešio prethodno pitanje, smatrajući da nema mesta primeni člana 28. ZOSPO, pri čemu je očigledno drugačije cenio iskaz tuženog koga nije neposredno saslušao.

Prema oceni Vrhovnog suda, s obzirom da je u ovoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud nije mogao bez zakazivanja rasprave da na drugačiji način oceni iskaze stranaka i svedoka, zbog čega je pogrešno primenio član 8. ZPP, pa se revizijom osnovano ukazuje da je drugostepena presuda u preinačujućem delu doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP jer se radi o nepravilnoj primeni odredaba koje se odnose na ocenu izvedenih dokaza, a koja je bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne drugostepene presude. Drugostepeni sud je odluku zasnovao i na primeni pravila o teretu dokazivanja u pogledu određenih činjenica (mesta gde se nalazio stari temelj) iako su se u pogledu tih činjenica izjašnjavali svedoci saslušani u prvostepenom postupku, kao i stranke, što takođe osnovano revizija ukazuje.

Održaj, kao način sticanja prava svojine je propisan članom 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ „, broj 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“ broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“ broj 115/05) i u skladu sa navedenom zakonskom odredbom savesni i zakoniti držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina (stav 2.), a savesni držalac protekom roka od 20 godina (stav 4.). Iz sadržine navedene zakonske odredbe proizilazi da se razlikuje položaj savesnog i zakonitog držaoca nepokretne stvari od položaja držaoca nepokretne stvari čija je državina samo savesna, ali je savesnost svakako neophodan uslov za sticanje prava svojine po ovom pravnom osnovu. Pojam zakonite i savesne državine je jasno definisan odredbom člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja (stav 1), a državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, pri čemu se savesnost državine pretpostavlja (stav 2).

Savesnost kao vid kvaliteta državine se suštinski odnosi na svest i znanje držaoca o tome da je u faktičkoj vlasti stvari za koju osnovano veruje da je u njegovoj svojini.

Radi pravilne primene materijalnog prava drugostepeni sud je trebalo da oceni da li je u prvostepenom postupku pravilnom ocenom izvedenih dokaza (koju ocenu žalba osporava) činjenično stanje potpuno i pravilno utvrđeno, s obzirom da je tuženi VV parcelu kp.br. .../... KO ... kupio 2015. godine od DD i iskaz ovog svedoka u pogledu njegove državine i načina predaje u državinu tuženom kupljene parcele, te da li su tuženom prilikom kupovine pokazane od strane geometra međne linije sa tužiljinom parcelom, odnosno površina parcele koju kupuje.

S obzirom da drugostepeni sud nije zakazao raspravu, na kojoj bi, nakon izvođenja dokaza utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će ponovo oceniti žalbene navode i odlučiti da li je, radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja i drugačije ocene dokaza, potrebno zakazati raspravu.

Zbog iznetog, na osnovu člana 415. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Pošto je ukinuta drugostepena odluka u preinačujućem delu o glavnoj stvari, ukinuta je i u preinačujućem delu o troškovima postupka, i u tom delu predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pri čemu se revizijom osnovano ukazuje da drugostepeni sud nije imao u vidu uspeh stranaka u sporu, što će drugostepeni sud imati u vidu u ponovnom postupku.

Tuženi nemaju pravni interes da revizijom pobijaju drugostepenu presudu u delu stava drugog izreke kojim je prvostepena presuda ukinuta i odbačena tužba u delu zahteva za utvrđenje svojine prema tuženom VV. Tuženi BB iz razloga što se ovaj deo presude ne odnosi na njega, a tuženi VV jer je u ovom delu uspeo u sporu, zbog čega je na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković