Protiv pravnosnažne presude, u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odluke o troškovima postupka, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete u visini novčanog potraživanja iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika „Jugobanka“ utvrđenog u postupku stečaja označene banke, nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku, koja povreda je utvrđena pravnosnažnim rešenjem, a koje potraživanje nije naplaćeno u stečajnom postupku. Odluka o usvajanju tužbenog zahteva u skladu je sa odlukama sudova u istim činjenično – pravnim sporovima, u kojima je tražena naknada imovinske štete u visini novčanog potraživanja poverilaca iz radnog odnosa, koja su u celosti ili delično ostala nenaplaćena u stečajnom postupku vođenom protiv stečajnog dužnika sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Obavezivanje tužene da naknadi takvu imovinsku štetu i u tom obimu je ustaljena praksa redovnih sudova zasnovana na odlukama Evropskog suda za ljudska prava, odnosno Ustavnog suda, kao i na zaključku Vrhovnog kasacionog suda o tom pravnom pitanju od 02.11.2018. godine.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23).

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužba radi naknade štete podneta je 26.08.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 16.875,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković