Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., koje zastupa punomoćnik Srđan Pilipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo-Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 66/23 od 05.06.2024. godine, u sednici veća održanoj 03.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 66/23 od 05.06.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 66/23 od 05.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci Prr1 1/21 od 06.07.2023. godine, ispravljenom rešenjima od 20.01.2023. godine i 04.03.2024. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca AA i BB, kojim su predložili da sud obaveže Republiku Srbiju da im na ime naknade imovinske štete isplati neotplaćeni deo glavnice duga u iznosu od 276.490,30 dinara, neotplaćenu kamatu obračunatu na neotplaćeni deo glavnice prema referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke u iznosu od 3.496,13 dinara, troškove izvršnog postupka utvrđene rešenjem Osnovnog suda u Bačkoj Palanci I 17/20 od 19.03.2020. godine u iznosu od 119.250,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.08.2022. godine do konačne isplate, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate i obavezani su tužioci da tuženoj na ime troškova postupka isplate iznos od 6.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 66/23 od 05.06.2024. godine žalba tužilaca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena i odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao posebnoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog suda, nema mesta odlučivanju o reviziji tužilaca, kao posebnoj.

Rešenjem Osnovnog suda u Bačkoj Palanci R4i 34/19 od 23.01.2020. godine, usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilaca i utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci pod brojem I 5459/11 i naloženo je sudiji da u roku od 4 meseca od dostavljanja rešenja preduzme mere kako bi se postupak ubrzao i okončao, te da u naknadnom roku od 15 dana izvesti predsednika suda o preduzetim radnjama. Predmet pravne zaštite je naknada materijalne štete koju su tužioci, prema njihovoj tvrdnji, kao izvršni poverioci pretrpeli u predmetu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci I 5459/11 zbog toga što je nepokretnost koja je bila sredstvo izvršenja, prodajom radi namirenja duga tužilaca iz presude Opštinskog suda u Bačkoj Palanci P 1/05 od 14.04.2005. godine, zbog dugog vođenja izvršnog postupka izgubila vrednost, odnosno snižena joj je vrednost, zbog čega tužioci nisu mogli da u celini naplate svoje potraživanje iz vrednosti prodate nepokretnosti. Međutim, tužioci u toku postupka nisu predložili veštačenje od strane veštaka građevinske struke kako bi sud mogao da utvrdi da li je zbog dužine trajanja izvršnog postupka došlo do promene vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika, odnosno da li bi se, da je postupak bio efikasniji, izvršni poverioci mogli namiriti u potpunosti prodajom ili predajom nepokretnosti i pokretnih stvari izvršnog dužnika. Zbog toga, tužioci nisu dokazali uzročno posledičnu vezu između štete koju su eventualno pretrpeli i povrede prava na suđenje u razumnom roku. O pravu tužilaca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ukazivanje na odluku Vrhovnog kasacionog suda koja je priložena uz reviziju, nema uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 01.02.2021. godine. Vrednost predmeta spora glavnog duga je iznos od 276.490,30 dinara. Vrednost sporednih potraživanja, u smislu člana 28. ZPP ne ulazi u vrednost predmeta spora (kamata i troškova postupka).

S obzirom da se radi o imovinsko pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti, u smislu člana 468. stav. 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.

Iz navedeih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković