U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dunje Drobac, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 824/22 od 28.04.2023. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 81/24 od 12.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dunje Drobac podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 824/22 od 28.04.2023. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 81/24 od 12.09.2025. godine u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 824/22 od 28.04.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, za koja mu je sud prethodno utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 7 meseci i novčane kazne u iznosu od po 20.000,00 dinara, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će je zameniti kaznom zatvora s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci, a ukoliko plati samo deo novčane kazne sud će ostatak novčane kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 81/24 od 12.09.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 824/22 od 28.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Dunja Drobac, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred izmenjenim većem ili iste preinači tako što će doneti oslobađajuću presudu i odlučiti da se troškovi na ime nagrade za sastavljanje žalbe protiv prvostepene presude u iznosu od 45.000,00 dinara i za sastavljanje zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 50.000,00 dinara dosude braniocu.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava video snimke koji su dostavljeni na CD-u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu od strane PU u Novom Sadu uz službenu belešku od 04.04.2022. godine i zapisnik o saslušanju osumnjičenog pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Novom Sadu Kt 1329/22 od 04.04.2022. godine.

Po stavu odbrane, a kada su u pitanju video snimci, radi se o nezakonitim dokazima jer je postupljeno protivno članu 147. ZKP, s obzirom da video nadzorna kamera, koja je je uređaj za automatsku obradu podataka odnosno uređaj i oprema na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, nije privremeno oduzeta od vlasnika ili držaoca te nije izdata potvrda o privremeno oduzetim predmetima. Svedok oštećeni nije lice ovlašćeno da zatraži i pribavi snimke od vlasnika kuće koja je pod video nazdorom, već isključivo ovlašćeno službeno lice policije u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP ili javni tužilac. Dalje se navodi da originalni video zapis nije dostavljen sudu u skladu sa članom 139. ZKP, jer isti nije nastao na samom CD na kome je dostavljen tužilaštvu, a koje je tužilaštvo dostavilo sudu u vidu predloženog dokaza, nego je naknadno presnimljen sa mobilnog telefona. Odbrana smatra da je došlo i do povrede odredbe člana 152. stav 3. ZKP koja se odnosi na pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili mogu čuvati elektonski zapisi, a koje se preduzima na osnovu naredbe suda, a što u konkretnom slučaju nije bilo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Iz spisa proizilazi da su ovlašćena službena lica PU Novi Sad došli do video snimka tako što je 04.04.2022. godine u PU Novi Sad pristupio BB, ... ... zajednice u ... raspoređen na službi ... u ..., koji je prijavio krivično delo koje je izvršeno dana 04.04.2022. godine oko 4,30 časova od strane NN izvršioca ili više njih koji su bacili staklenu flašu u dvorište njegove kuće u kojoj se nalazila zapaljiva tečnost sa tkaninom na grliću flaše, takozvani Molotovljev koktel i tom prilikom ukazao policijskom službeniku da se u ulici ... broj ..., na kući u vlasništvu VV nalazi instaliran video nadzor, da je oštećeni od istog dobio navedeni video snimak putem poruke na aplikaciji Viber koji je pokazao policijskom službeniku i da ga je putem aplikacije Viber prosledio istom na mobilni telefon, koji je, nakon toga od strane policijskih službenika presnimljen na DVD i uveden u spise kao dokaz.

Po stavu Vrhovnog suda, navedeni video zapis sigurnosnih kamera ne predstavlja nezakonit dokaz, obzirom da je, shodno članu 286. stav 1. ZKP, policija ovlašćena da u pretkrivičnom postupku obavi sve radnje koje će pomoći da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz. To dalje znači da, u konkrtenom slučaju, nije sprovedena dokazna radnja – pretresanje, pa kako označeni video zapisi nisu pronađeni prilikom pretresanja i nisu oduzeti od vlasnika sigurnosnih kamera ili drugog lica, to nije ni postojala potreba za izdavanjem potvrde o privremeno oduzetim predmetima.

Pri tome, kada su u pitanju ovako sačinjeni video snimci sa kamera video nadzora, koje su postavljene na kućama, odnosno privatnim objektima, takvi dokazi nisu nezakoniti, u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući u vidu činjenicu da su navedene kamere postavljene u cilju obezbeđenja objekata. Pri tome, Vrhovni sud ukazuje da video kamera za nadzor ne predstavlja uređaj za automatsku obradu podataka odnosno uređaj i opremu na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, a kako to branilac pogrešno ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da navodi zahteva kojima se ukazuje da „originalni video zapis“ nije dostavljen sudu, predstavljaju povredu zakona iz člana 440. ZKP, a koja povreda ne može biti predmet ocene Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored iznetog, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se kao nezakonit dokaz označava iskaz okrivljenog dat pred OJT u Novom Sadu. Po stavu odbrane, navedeni dokaz je nezakonit jer je priznanje okrivljenog dato na tom zapisniku rezultat nagovora policijskih službenika, koji su prema njemu primenili silu, držali ga vezanog, psihički i fizički maltretirali.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 2., stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje. U prilog ocene neosnovanosti navoda u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ukazuje i da je na zapisniku o saslušanju osumnjičenog okrivljeni dao iskaz pred zamenikom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, da ništa od navedenog nije istakao, već je izjavio da je slušao diktiranje zapisnika, da ne traži da ga čita, te da isti kao svoju izjavu bez primedbi i potpisuje, kao i da je na zapisniku konstatovano da prisutna lica nemaju prigovore u pogledu sadržine zapisnika.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva označava i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP koju obrazlaže navodima da je sud učinio navedenu povredu kada okrivljenog nije oslobodio od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 824/22 od 28.04.2023. godine oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, te je na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 1), 7), 8) i 9) ZKP obavezan da plati troškove krivičnog postupka i to OJT u Novom Sadu na ime troškova veštačenja, sudu na ime sudskog paušala, kao i nagrade punomoćniku oštećenog, a u iznosima i na način bliže opredeljen u izreci presude, kao i na ime troškova za svedoka GG, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Članom 264. stav 1. ZKP propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je odredbom člana 264. stav 4. ZKP, propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) tog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog saradnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a sud može okrivljenog osloboditi od dužnosti naknade troškova postavljenom punomoćniku iz istih razloga, u smislu člana 266. ZKP.

Citirane zakonske odredbe predviđaju samo mogućnost, a ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze – podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavnje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Kako je u ovom krivičnom postupku okrivljeni oglašen krivim i osuđen zbog navedenih krivičnih dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni istom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljenog i u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenio kao neosnovan.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlaže navodima kojima ukazuje na olakšavajuće i otežavajuće okolnosti od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, nalazeći da sud nije pravilno odmerio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, da je to visoko odmereno posebno imajući u vidu otežavajuću okolnost na strani okrivljenog, kao i njegovo imovno stanje, te činjenicu da je nezaposlen.

Na ovaj način, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP (pri tome branilac u obrazloženju zahteva i sam numeriše navedenu povredu), jer smatra da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, dok u preostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima kojima osporava činjenične zaključke suda iznoseći genezu postupanja okrivljenog kritičnom prilikom, kao i svoju ocenu izvedenih dokaza i na svojim činjeničnim zaključcima drugačijim od onih utvrđenih pobijanim presudama nalazi da nema krivičnog dela na strani okrivljenog, jer po stavu odbrane činjenice koje je sud utvrdio mogu da ukazuju da je krivično delo izvršeno, ali ne da ih je i to učinio sam okrivljeni.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP kao i povrede zakona iz člana 411. stav 1, člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stavn 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i koju obrazlaže navodima da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti, čime je pobijanim presudama i učinjena navedena povreda zakona.

Imajući u vidu navedeno kao i citirane odredbe zakona, Vrhovni sud nalazi da navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji (član 439. tačka 2. ZKP), odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označenu povredu zakona, imajući u vidu da branilac smatra da je pogrešno primenjen zakon (član 278. stav 1. KZ), ali ne navodi koja bi, u konkretnom slučaju, zakon bilo pravilno primeniti.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković